Slika pomaže da se pravopis lakše uči, poručuje Jokanović koji je iscrtao 30 ilustracija za brošuru „Jezikolovac“
Književno-likovna brošura sa pravopisnim rešenjima koja simbolično nosi naziv „Jezikolovac“ uskoro će se naći u upotrebi u vrtićima i školama, te predstvalja jedan novi „izazov“ u borbi za pravopis, koji je prema oceni stručnjaka ugrožen. Da bi ova brošura bila što zanimljivija i prihvatljivija, urađena je sa ilustracijama, a njihov autor je Bojan Jokanović.
Jokanović je profesor pravoslavne veronauke u Doboju, a poznat i kao veliki borac za pravopis, koji o „greškama“ progovara kroz karikature u kojima često ima humora. On smatra da je tako lakše učiti i deci, ali i odraslima, te je baš zato i odabrao taj način borbe za pravopis.
– Crtao sam naslovnu stranu i trideset tematskih ilustracija za književno-likovnu brošuru s pravopisnim rešenjima. Udruženje lektora Republike Srpske uz pomoć grada Banjaluka objavilo je ovu brošuru, a ona će biti podeljena svim vrtićima i osnovnim školama u Banjaluci, kaže Jokanović.
Brošura se sastoji od 30 pesmica sa tematskim ilustracijama, a ove zabavne pesmice pojašnjavaju palatalizaciju, jednačenje suglasnika, nepostojano „a“, veliko i malo slovo, skraćenice, prisvojne prideve.
Upravo bi pomenuta brošura mogla biti od velike koristi, jer je potrebno da se pravopis „učvrsti“ u školskim klupama.
Kako navode stručnjaci ova brošura je urađena tako da bude koristan priručnik u nastavi, tj. da nastavnici srpskog jezika i književnosti uvrste ove pesme u nastavu kada obrađuju određene nastavne teme, jer je dobro poznato da deca najlakše uče putem vizuelnog sadržaja.
PROČITAJTE JOŠ: Srpski jezik zemlju čuva
– Smatram da je izuzetno važan vizuelni oblik učenja, ilustracije su zanimljive svima, tako smo mi kao deca, čim uđemo u školsku biblioteku prvo tražili ilustrovane knjige, koje su bile daleko zanimljivije za učenje od knjiga koje sadrže samo tekst, objašnjava Jokanović.
Prateći školstvo, medije i društvene mreže, Jokanović kaže da je uvidio koliko je nepismenost „nagrizla pravopis“. On navodi da se često dešava i to da jedni drugima žmirimo na gramatičke greške, a samim tim urušavamo celokupno obrazovanje i nivo pismenosti, što je poražavajuće za naše društvo.
– Nepismenost je zaista uzela maha, danas nažalost nije sramota biti nepismen, ljudi ne pridaju važnost tome.
Ljudi koji prate moj rad su većinom pismeni, oni kojima je upućen sizifovski rad, takve ne zanima to. Slučajno sam uradio ilustraciju NE ZNAM, posle nje sam nastavio serijal na molbu prijatelja i rodila se jedna korisna priča, pojašnjava Bojan kako je on počeo svoj doprinos u opismenjavanju.
Da bi njegove radove videlo što više ljudi, organizuje izložbe, a njegovi poznanici takođe na razne načine promovišu sve njegove aktivnosti. –
Često imam izložbe, a ljudi koji prepoznaju važnost mog delovanja organizuju promocije mojih karikatura.
Do sada sam mnogo puta izlagao „Sizifov rad“ kod nas, ali i zemljama regiona, kaže Bojan. Pošto je nepismenost svakog dana na sve većem nivou od pismenosti, ne fali mu ideja za ilustracije.
– Inspiraciju nažalost nije potrebno tražiti, jer smo toliko nepismen narod i ima je u izobilju, kaže naš sagovornik.
On navodi da su vrlo retki ljudi koji vode računa o pravopisu, što može dokazati analiza komentara na portalima. Pa je mnogo puta zapazio da su čak učitelji nepismeni, ali i novinari.
– Table pune gramatičkih grešaka se nalaze na ulicama, parkovima, javnim institucijama. Školovani ljudi od kojih se očekuje nivo kulture i pismenosti su sve više u deficitu, pa ne čudi činjenica da je sve više i onih koji ne uviđaju problem nepismenosti, zaključuje Jokanović.
