Talgo voz iz Sarajeva za Banju Luku kreće u 16 sati. Na sarajevskoj Željezničkoj stanici već je 16.30, ali voz miruje. Na blagajni tek jedan šalter i tridesetak putnika. Službenik rukom ispisuje karte – vozne i peronske – lijeno vraća kusur, a njegova kolegica uvjerava sve putnike da voz neće krenuti bez njih…
Kriv je sistem
– Ne bojte se, neće on nikuda bez vas, čekat će vas! Samo da vam kolega izda karte i možete krenuti – dodaje ona.
Nervozni putnik iz zadnjih redova na to se pobunio.
– Ženska glavo, vidiš li da je za pola sata jedva dvije karte naplatio! Ako bude ovako radio, stići ćemo u Kakanj naredne godine za Bajram – dobacio je on.
Nenad iz Doboja putuje kući. Semestar je gotov i odlazi. Nije, kaže, očekivao ovoliku gužvu. Dodaje da ne vjeruje da će ga voz čekati, ali uvijek se može vratiti po novac.
– Ne ide mi nikako u glavu što ne naplaćuju karte u vozu kad je ovakva gužva. Voz kasni 45 minuta, a nikoga nije briga za to. Nisu krivi putnici, kriv je sistem. Pa kako može raditi samo jedan šalter kada je ovakva navala – govori on.
Voz hvata zalet, ali polako, pa mu do Podlugova treba skoro 40 minuta. Ako putnik pomisli da je u Zenici, on je tek u Visokom. Ukoliko se ponada da je stigao u Doboj, vidjet će jedino Maglaj.
– Nagibni vozovi mogu razviti brzinu do 160 kilometara na sat, ali Talgo saobraća zastarjelim prugama, koje ne mogu podnijeti brzinu veću od 70 kilometara na sat. Na pojedinim dionicama vozovi moraju usporiti i na 30. Prosječna brzina je 47 kilometara na sat, a putovanje od Sarajeva do Banje Luke traje pet sati – kaže jedan od konduktera.
Internet džaba
U Talgu je toplo. Na sjedištima se nalaze utičnice, pa oni bez knjiga, stripova i ukrštenica mogu čačkati po telefonu koliko im duša želi. Tu je i džabni internet, ali i vagon-kafe. Ima sok, ima čaj, ima kafa. Jedini problem je rani mrak i kroz prozore se ne vidi ništa. Jedva se naziru dimnjaci zeničke ”Željezare”, a sela oko pruge u mrklom su mraku…
Udobnost i cijene
U Sarajevu se ukrcalo sedamdesetak putnika. U Banju Luku je stiglo njih petero. Najviše ih je izašlo u Zavidovićima. U Doboju niko nije ušao.
– Mene jedino za ove vozove vežu udobnost i cijena. Studenti, penzioneri i novinari imaju 30 posto popusta na cijenu karte. To je mašala! Umjesto da platim 13 maraka do Doboja, moram da spremim samo devet KM – kaže putnik Nemanja Savanović.
Izvor: kaportal.ba
