Sve više banaka u Evropi prebacuje troškove negativnih kamatnih stopa na klijente uvodeći tzv. ležarine na depozite.
U Njemačkoj je „ležarinama“ pogođena trećina tvrtki, pokazalo je nedavno istraživanje, ali banke uvode i negativne kamate na privatne štedne uloge.
Italijanska UniCredit banka najavila je nedavno da će od 2020. godine uvesti negativne kamate za klijente sa depozitima većim od 100.000 eura.
Banka Credit Suisse takođe je objavila da će početi da naplaćuje bogatim klijentima naknadu na velike gotovinske depozite u švicarskim francima.
Fizičkim licima i korporativnim klijentima od 1. januara 2020. banka će naplaćivati kamatu od 0,75 odsto na gotovinske depozite veće od dva miliona franaka (2,02 miliona dolara), saopšteno je iz banke, drugog najvećeg švicarskog zajmodavca.
Druga švajcarska banka UBS je najavila u julu da će početi da naplaćuje kamatu od minus 0,75 odsto na depozite veće od dva miliona franaka, dok je banka Postfinance počela da naplaćuje naknade privatnim klijentima na depozite veće od 500.000 franaka.
Slične korake već su ranije poduzeli njemačka Berliner Volksbank i danska Jyske banka.
Šef UniCredita Jean Pierre Mustier predložio je prošle sedmice da ECB zatraži od evropskih banaka da prenesu negativne kamate na bogate privatne klijente, a da poštede kažnjavanja „male klijente“.
Evropska scentralna banka u septembru je povisila stopu negativne kamate za banke na 0,5 posto.
ECB već pet godina naplaćuje evropskim bankama kamate na parkirani novac. Od tada su banke potrošile više od 21 milijardu eura u Frankfurtu, koliko je izračunao Plattform Deposit Solutions.
Izvor: indikator.ba
