BANJALUKA – Budžet Republike Srpske je stabilan, isplatio je sve svoje obaveze u martu, iako je prihod na kraju marta manji za 20 odsto u odnosu na isti mjesec prošle godine, rekla je Zora Vidović, ministar finansija RS. Vidovićeva je rekla da će Vlada platiti martovske poreze i doprinose za one koji ne rade, te da će u aprilu za njih morati biti obezbijeđene i plate.
„Naravno u aprilu i dalje imaju zabranu rada. Znači da ćemo u aprilu morati da im obezbijedimo i plate i poreze i doprinose. Minimalnui platu sa doprinosima i porezima, a poslodavac ako ima mogućnost da isplati veći dio“, rekla je Vidovićeva.
Ministar finansija RS je dodala da se mogu očekivati i problemi u privredi.
„Određen broj fabrika koje rade za izvoz, oni neće moći da izvoze i doći će u probleme. Očekujem da određen broj preduzeća koji uvozi sirovinu bude u problemu s obzirom da se sirovine jako teško uvoze“, rekla je Vidovićeva.
Dodala je da će Vlada sve to sagledati i pobrinuti se da obezbijedi sredsva da se pomogne.
Ona je ponovila da je budžet stabilan i da je izvršio sve obaveze, uprkos tome što su prihodi u periodu januar-mart manji za 40 miliona KM.
„U prošloj godini imali smo suficit od 77 miliona i još nekih rezervi, i izmirujemo obaveze iako je prihod u prvoj polovini marta veći za 17 odsto u odnosu na mart prošle godine, ali je na kraju marta manji za 20 odsto. Ako posmatramo period januar – mart, prihodi su manji za 40 miliona“, rekla je Vidovićeva.
Ona je dodala da je prioritet da se sačuva stabilnost budžeta, ali da ništa manje nije važno da se pomogne privredi, te da se ne dozvoli da se bilo koji privredni subjekat ugasi.
„Naša je ambicija da obezbijedimo minimalnu platu sa porezima i doprinosima. Moramo očekivati u aprilu probleme u industriji, jer već određeni broj fabrika neće moći da izvozi svoju proizvodnju. Očekujem da broj privrednika koji uvozi sirovine takođe bude u problemu. Sve ćemo to sagledati i obezbijediti sredstva da se pomogne“, rekla je Vidović.
Vidovićeva je ponovila da je potrebna izmjena Zakona o Centralnoj banci BiH.
„Centralna banka ne reaguje, nije našla za shodno, da omogući, ili da plati nešto, a kamoli da uradi određene izmjene. Ovog momenta Centralna banka ima deviznih rezervi 850 miliona maraka. Svaka centralna banka treba da ima rezervi koliko je odštampala sredstava. I umjesto da CB BiH kupi obveznice od entiteta i ta sredstva upumpa u socijalni život to se ne dešava. Bilo bi normalno da bar 80% sredstava bude upumpano, a 20 % nek ostane“, naglasila je Vidovićeva.
Ministar finansija Srpske je dodala da je „druga poluga koja ne radi smanjenje rezerve“.
„Obavezna rezerva nije štampanje para kako su to neki tvrdili. Mi smo tražili da se smanji obavezna rezerva sa 10 na pet posto da se sredstva daju bankama, privredi, budžetima, i to nije prihvaćeno. Moramo da se zadužujemo, a nemamo gdje da se zadužujemo. Promet na berzama u zapadnoj Evropi je smanjen. Imamo određene naznake od Svjetske banke i MMF-a da će određena sredstva biti dostupna i mi smo svoju papirologiju završili“, rekla je Vidovićeva.
Dodala je i da je opterećenje za entitete i to što su svi troškovi na njihovim budžetima
„Entiteti se pune u skladu sa prikupljenim prihodima, a budžet BiH se puni po planu, bez obzira na prikupljena sredstva on je uvijek napunjen 100 posto. Mi ćemo i dalje stalno prozivati i tražiti izmjene ovih zakona, da li ćemo uspjeti ne znam, ali moramo ukazati i našoj javnosti i svijetu kakvo je stanje u BiH, da mi imamo sredstva koja držimo vani a ne možemo ih koristiti“, rekla je Vidovićeva.
„Danas smo razgovarali o činjenici da smo istakli obavezu lokalnim zajednicama da formiraju lokalne karantine“, rekla je Lejla Rešić, ministar uprave i lokalne samouprave RS.
Istakla je da je svima važno da se ispoštuju sve stvari koje karantini treba da imaju
„Dali smo nalog lokalnim zajednicama da zaduže inspektora da izvrše kontrolu na osnovu ček liste i da sutra dostave podatke da li je sve što je traženo ispoštovano“, pojasnila je Rešić.
Dodalaje da su napravili zaključak gdje su komunalnim policajcima dali ovlaštenje da u slučaju da policija uhvati lice koje je prekršilo mjere da se sačini zapisnik na osnovu policijskih elemenata i da se konstatuje da je lice umjesto u kućnoj izolaciji sada u karantinu. (nezavisne.com / Stevan Lulić)
Kojim još djelatnostima se omogućava rad novom odlukom Štaba?
BANJALUKA – Do 13. aprila omogućava se u Republici Srpskoj, odnosno ograničava rad od sedam do 15 časova, trgovinama bijelom tehnikom, vodomaterijalom i sanitarijama, građevinskim materijalom, auto dijelovima, dijelovima za poljoprivredne mašine, elektromaterijalom, keramike i boja i lakova.
Ovo je jedna od mjera koje je Republički štab za vanredne situacije donio Zaključkom o obaveznom sprovođenju mjera za reagovanje na pojavu bolesti izazvane novim virusom korona.
Pored navedenih trgovina, rad u istom periodu se ograničava i tržnicama na veliko, tržnicama na malo (pijace) i stočnim pijacama.
„Ugostitelji koji posluju u ugostiteljskom objektu za smještaj mogu bez vremenskog ograničenja pružati usluge smještaja, a usluge ishrane i pića mogu pružati samo gostima kojima pružaju uslugu smještaja“, navodi se u Zaključku o obaveznom sprovođenju mjera za reagovanje na pojavu virusa.
U Vladi RS saopšteno je da su svi subjekti na osnovu zaključka dužni organizovati rad uz obavezno preduzimanje mjera propisanih u Uputstvu JZU „Institut za javno zdravstvo RS“ za sprečavanje pojave i širenja COVID-19 bolesti na radnom mjestu.
Podsjećamo, u cilju prevencije širenja virusa korona na teritoriji Republike Srpske i zaštite i spasavanja stanovništa do 13. aprila na snazi ostaje zabrana svih javnih okupljanja, zabrana rada svih ugostiteljskih objekata za ishranu i piće, fitnes centara, bazena, zatim zabrana rada dječijim igraonicama, privatnim stomatološkim ambulantama, zabrana rada priređivačima igara na sreću, kao i rada sportskih organizacija i škola sporta. Takođe i dalje je zabranjeno obavljanje uslužnih i zanatskih djelatnosti čije obavljanje zahtijeva neposredan kontakt sa korisnicima.
Do 13. aprila i dalje je ograničen rad od sedam do 18 časova trgovinama na veliko, trgovačkim centrima u kojima mogu raditi samo trgovine prehrane i robe široke potrošnje, apoteke, poljoprivredne apoteke.
Takođe u tom periodu mogu raditi i trgovine prehrane/robe široke potrošnje, trgovine stočne hrane, subjekti koji obavljalju djelatnost proizvodnje hljeba, peciva, svježe tjestenine i kolača, subjekti koji vrše dostavu hrane, javnim kuhinjama preko šaltera i benzinskim pumpama koje imaju prodajni objekat, a bez vremenskog ograničavanja rada kada je u pitanju prodaja goriva, drugih naftnih derivata i plina. (nezavisne.com / Goran Lajić)
