DERVENTA – Čuveni Čika Jova Zmaj rekao je: „Nije znanje – znanje znati, već je znanje – znanje dati“, a ta misao najbolje opisuje jedinstven poduhvat Srednjoškolskog centra „Mihajlo Pupin“ u Derventi, čijim đacima je omogućeno da uče jezik i kulturu Zemlje izlazećeg sunca, ni manje ni više nego od Japanke, koja je u tom gradu svila novi dom.
Miho Đekić, za koju Dervenćani s ponosom kažu da je jedina državljanka Japana u BiH, srednjoškolcima je već održala prvi čas. A ko bi bolje razumio učenike željne znanja koji se susreću sa potpuno novim i nepoznatim jezikom nego neko ko je sve to već prošao.
Miho je za „Glas Srpske“ rekla da se kao i svaki učenik srpskog jezika malo namučila sa padežima i promjenom glagola koji ne postoje u japanskom jeziku.
– Ipak, nisam to smatrala kao muku nego sam uživala, jer volim da učim strane jezike i interesantno je upoznati razlike u jezicima. Puno su mi pomogli ljudi da učim jezik kroz konverzaciju i takođe sam često čitala dnevne novine i sportske časopise, jer sam u to vrijeme bila veliki ljubitelj fudbala, kroz koje sam učila dosta riječi – ispričala je Miho svoje iskustvo sa učenjem našeg jezika.
Nakon prvog časa koji je održala đacima u Derventi, koji su izrazili želju da uz obavezne predmete uče i japanski jezik, istakla je da vjeruje da već mnogo znaju o Japanu, jer se do informacija lako može doći na internetu i kroz crtane filmove.
– I ranije sam imala priliku da držim časove japanskog jezika srednjoškolcima, a oni su me često iznenadili njihovim znanjem japanske kulture i običaja. Kurs japanskog nije prilika samo za učenje, već da učenici razmenjuju informacije o Japanu. Željela bih da kurs bude što interaktivniji i na taj način će steći puno znanja, a najvažnije je da to prenose i drugim učenicima – rekla je Miho.
Priča da njen maternji jezik ima tri različita pisma, hiragana, katakana i kanđi, koja kombinuju po potrebi.
– Hiragana se sastoji od 46 znakova, a toliko ima i katakana, koja se koristi uglavnom za pisanje stranih riječi. Kanđi su kineski znakovi koji se koriste u japanskom jeziku. Treba da znamo između 2.000 i 3.000 tih znakova da bismo pročitali knjigu ili novine. Kad je riječ o gramatici, u japanskom jeziku dolazi predikat na kraj rečenice. Dok se imenice mijenjaju po padežima u srpskom, u japanskom se dodaju pomoćne rječice koje označavaju ulogu imenice. Tu su i razlike u vremenu, sadašnje i buduće vrijeme se isto pišu, a nema muški, ženski i srednji rod – priča Miho, nastojeći da što jednostavnije približi japanski jezik.
Prema anketi, dodala je, učenici su najveće interesovanje pokazali za konverzaciju, a najmanje za savladavanje pisma.
– Možda je njima izgledao jako komplikovano pisanje japanskih pisama, odnosno kako se kombinuju tri različitih pisama, ali ipak mislim da će ih učiti postepeno i uživaće u pisanju i čitanju naših pisama. Neću da ih forsiram da nauče odjednom. Prvo ćemo savladati hiraganu i katakanu, onda ćemo preći na kanđi – rekla je Miho.
Direktorica Srednjoškolskog centra „Mihajlo Pupin“ Gordana Aksentić ispričala je za „Glas Srpske“ da su još prošle školske godine razmatrali mogućnost da uvedu japanski u vidu fakultativne nastave. Podršku su dobili od lokalne zajednice koja finansira organizovanje te nastave.
– Više od 50 učenika se prijavilo, čak i iz susjedne, Stručne i tehničke škole. Za sada je formirana jedna grupa od tridesetak učenika, a plan je da formiramo još jednu. Najviše je đaka iz Gimnazije i informatičkih škola – ispričala je Aksentićeva.
Dodala je da je plan da se nastava izvodi dva puta sedmično.
– Sve je na dobrovoljnoj osnovi i nema ocjenjivanja. Pratićemo napredak učenika i u dogovoru s njima na kraju godine organizovati testiranje da znaju na kojem su nivou i koliko su naučili – kazala je Aksentićeva.
Kuhinja
Gordana Aksentić je ispričala da će škola đacima, ukoliko budu zainteresovani, omogućiti da saznaju i nešto više o Japanu.
– Ukoliko budu željeli da nauče čari japanske kuhinje ili pripremu čaja, i to ćemo omogućiti, a sve s ciljem da učenici prošire vidike. Japan je jedna od najmoćnijih zemalja svijeta – rekla je Aksentićeva.
Izvor: glassrpske.com
