Titova vila i Zlatibor: Šta je posedovao Josip Broz Tito

Na proleće na Bledu, leti na Brionima ili na jahtama duž primorja, a o jeseni u vili na Dedinju u Beogradu.

Ovako su, barem prema starim fotografijama i brojnim izveštajima, izgledala putovanja Josipa Broza Tita u njegovim rezidencijama i vilama, dok je gotovo 30 godina bio predsednik Jugoslavije.

Jednom je, ipak, svratio na ručak u svoju vilu na Zlatiboru.

Na tom mestu danas se gradi istoimeni komleks – „Titova vila Zlatibor”, koji vredi oko 15 miliona evra i koji je 2014. restitucijom vraćen starom vlasniku i prodat.

Ipak, to nije slučaj sa svom i brojnom imovinom Josipa Broza Tita ili barem onom koju je koristio, pa je pitanje nasleđivanja i dalje pod pravnim sporom.

„Kao najjači simbol i vođa Tito je, podrazumeva se, bio i neprikosnoveni primer savršenog socijalističkog čoveka”, objašnjava za BBC na srpskom Ivana Pantelić, istoričarka Instituta za savremenu istoriju.

„On nije posedovao ličnu imovinu, kada su nekretnine u pitanju, pa svojim naslednicima nije ostavio ništa, pošto ništa nije formalno ni imao”.

Ne misle ipak svi naslednici tako, pa zašto je „sve bilo Brozovo i ništa nije bilo njegovo”, za BBC na srpskom objašnjavaju istoričari.

„Jedan prilično drugačiji poredak”

Pitanje Titove imovine, kao i njegove zaostavštine iznova se postavlja već 40 godina.

Od njegove smrti do danas svaka vest o novoj prodaji ili adaptaciji neke njegove vile ili jahte, vraća istoričare na raspravu – šta je sve zapravo bilo Titovo i zašto je sve to teško popisati.

Odgovor daje istoričarka Ivana Pantelić objašnjavajući da su „sećanja građana na period socijalističke Jugoslavije i danas veoma živa i dinamična”.

„Susrešćemo se sa jednim prilično drugačijim društvenim poretkom i sistemom nego što je ovaj u kome danas svi živimo naše post jugoslovenske živote”, kaže Pantelić.

„Josip Broz Tito bio je, doživotni i jedini predsednik SFR Jugoslavije, zemlje u kojoj je, čitav sistem i društvo koncentrisano na opšte, zajedničke vrednosti i postojanje društvene svojine.

„To je bio sistem u kome je privatna svojina bila tek retka pojava”.

Slaže se i istoričar Čedomir Antić, koji kaže da je to i za vreme Tita, a i danas „bila politička odluka”.

„To je bio sistem – sve je bilo Brozovo i ništa nije bilo njegovo”, kaže Antić.

Šta je sve Tito „koristio”

Brozove vile su bile toliko velike da je 2.060 ljudi bilo zaposleno u njima, govori Antić.

Pantelić kaže da se „Tito kao predsednik države, koristio državnim dobrima nakon 1945. godine”.

„U pitanju je bio veliki broj vila i poseda po čitavoj zemlji u kojima je on povremeno boravio, nekada ih koristeći za primanje stranih delegacija, a nekada u privatne svrhe”, kaže istoričarka.

„Jedna od najpoznatijih Titovih rezidencija nalazila se u nacionalnom parku Brioni, na jadranskom ostrvu Vanga u Hrvatskoj”.

Do danas su neke vile iznajmljene, a pojedine, poput one na Zlatiboru, prodate ili vraćene prvobitnim vlasnicima.

Prva Titova kuća nakon što je došao na vlast jeste bila na Dedinju, u Užičkoj 15, koju su od Nemaca preuzeli partizani.

U njoj je Tito živeo od 1946. do 1979 godine, piše Balkan insajt.

Dobro poznat je i Beli dvor, koji je izgrađen 1937. godine, a pre toga je pripadao kraljevskoj porodici Karađorđević. Danas je u vlasništvu države, ali ga ova porodica koristi.

Nakon Titove smrti, vila u Užičkoj, ali i još jedna kuća, kao i Kuća cveća gde su Tito i Jovanka Broz sahranjeni, postali su Memorijalni centar „Josip Broz Tito”. Oni su deo Muzeja Jugoslavije.

U NATO bombardovanju pogođena je druga vila u Užičkoj 15, gde je u tada živeo Slobodan Milošević, kao predsednik Jugoslavije. Danas se popularno nazvana Vila Mir koristi za prijem najviših državnih zvaničnika.

Tito sa Elenor Ruzvelt na Brionima, Tito sa Fidelom Kastrom na Brionima, Tito sa Sofijom Loren i engleskom kraljicom Elizabetom Drugom – ovakvi naslovi su punili stranice novina tokom Titove vladavine.

Tito je na Brione prvi put otišao 1947. godine, a Bela vila je postala njegov morski dom nekoliko godina kasnije.

Na moru je provodio nekoliko meseci svake godine.

Neke od vila su pretvorene u luksuzne apartmane, a neke su još u državnom vlasništvu.

Vila u Kumrovcu, gde je Tito rođen, danas je u vlasništvu Ministarstva državne imovine Hrvatske. Vilu Dalmacija u Splitu drži grad Split, a može da se iznajmi po visokoj ceni.

Reklamira se kao mesto na kojem je Vinston Čerčil sedeo pored Indire Gandi.

Na listi vila koje su smeštene u Hrvatskoj su još i dvorac Tikveš, koji je bio Titova lovačka rezidencija – oštećen je u ratu tokom devedesetih, a u vlasništvu je države.

Među mestima za lov, Tito je išao i u vilu u Bugojnu u Bosni i Hercegovini. Danas je napuštena. Ovo je, navodno, bilo mesto koje je Tito, pored Beograda i Briona, najviše voleo i gde je provodio najviše vremena, pisala je Slobodna Evropa.

Tu ga je posetio i predsednik Libije Muamer el Gadafi.

U Sloveniji je Tito koristio vilu na Bledu, a u Makedoniji u Ohridu. Oba objekta su dobile države u kojima se nalazi, a potomci Karađorđevića i dalje potražuju vilu na Bledu koja je bila njihovo predratno vlasništvo.

Tito je od 1950. do kraja 70-ih godina prošlog veka gradio i bunker u Konjicu, u kojem je 350 ljudi moglo da živi šest meseci u slučaju nuklearnog napada. On je danas u vlasništvu ministarstva odbrane BiH.

Turistička atrakcija od 2006. postala je i pećina u Drvaru u zapadnoj BiH, koja je bila baza tokom Drugog svetskog rata kada su nemačke snage pokušale da ga ubiju. Zbog odrona je tokom 2019. godine zatvorena.

U Crnoj Gori Tito je imao vilu Galeb u Igalu i vilu Lovćen u Bokokotorskom. Crna Gora je obe dala u zakup.

Jovanka Broz – „Jugo-osmeh” i njena penzija

„Jugo-ikona” ili „Jugo-osmeh” – ovako su kolokvijalno nazivali Jovanku Broz, objašnjava istoričarka Ivana Pantelić, koja je doktorirala na temi simboličkog značaja Titove supruge za postsocijalistička sećanja.

„Teško da bi socijalistička Jugoslavija mogla da bude zamisliva bez Jovanke Broz”, kaže Pantelić.

„Ona je jedan od nezaobilaznih simbola države koja je svoj identitet i postojanje bazirala upravo na mnoštvu simbola.

„Jovanka je svojom estetikom, pojavom, čitavim javnim nastupom personifikovala upravo ono što je Jugoslavija trebalo da predstavlja u svetu. Jednu drugačiju, osobenu, jedinstvenu verziju socijalizma, ono što se u istoriografiji naziva soft socialijzam (meki socijalizam)”.

Jovanka, objašnjava istoričarka, „svojom raskošnom i glamuroznom pojavom nije ličila na supruge susednih komunističkih zemalja kakve su na primer bile Nedžmija Hodža ili Elena Čaušesku, kao što ni Jugoslavija i jugoslovenski samoupravni socijalizam nisu imali velike sličnosti sa albanskim i rumunskim društvenim poretkom, na čemu se nakon 1948. godine veoma insistiralo”.

Jovanka Broz savršeno se uklapala u Titov jugoslavenski projekat, kaže Pantelić, po tome što je „svoju ulogu, prve dame ili prve drugarice, veoma ozbiljno shvatala i veoma srčano, zdušno, i s ponosom prave partizanke, obavljala”.

„Značaj i mesto Jovanke Broz u društvu izgubio se i nestao kada je nestala i država koje je ona simbol bila”, dodaje istoričarka.

Tako se završila i priča o penziji Titove supruge.

Nakon Titove smrti Jovanka Broz je pokrenula sudski proces o pitanju njegove zaostavštine i naravno njenog dela nasledstva. Jedno od prvih pitanja i problema, na koji su advokati i predstavnici države naišli bilo je pitanje penzije Titove udovice.

Problem je nastao između ostalog zbog činjenice da Tito, kao predsednik države, nije imao jasno definisanu visinu mesečnih primanja, pa se stoga i na taj način nije mogla odrediti ni visina penzije Jovanki Broz.

„Nuđen joj je najviši iznos penzije, što su u tom trenutku bile generalske penzije, međutim ona je odbijala svaku ponudu tadašnjih vlasti”, kaže Pantelić.

„Dugo je trajao taj spor oko njenih prinadležnosti, a vodio se paralelno sa pregovorima oko mesta stanovanja Jovanke Broz. Pitanje njene penzije nije do kraja nikada jasno definisano niti rešeno ali Jovanka Broz svakako je dobijala novčane prinadležnosti i u SFRJ, a i kasnije nakon raspada zemlje od vlasti u Srbiji”.

Najveći problem koji je izbio jeste bio što su Jovanki, kaže Antić, „nudili penziju generala ili predsednika predsedništva, a ona je tražila da se penzija određuje prema plati predsednika republike”.

„Iako smo u medijima imali priče o tome kako Tito nije imao platu, pitanje njegovih primanja ipak ostaje”, kaže Antić.

Slučaj Titove „Jadranke”, ali i „Primorke”

Jahta bivšeg predsednika SFRJ pod nazivom „Jadranka” prodata je u martu 2020. godine preduzetniku u Austrije za 51.000 evra, navedeno je u godišnjem izveštaju Ministarstva odbrane Crne Gore.

Nekadašnja Titova jahta „Jadranka“, izgrađena u brodogradilištu u Kraljevici 1977, oglašena suvišnom za potrebe državnih…
Julkaissut Vlada Crne Gore Torstaina 16. marraskuuta 2017

„Jadranka”, koja je izgrađena 1976. u brodogradilištu u hrvatskoj Kraljevici, bila je najpre procenjena na 80.000 evra. Bila je deo flote mornarice Jugoslovenske narodne armije (JNA), čijih je nekoliko brodova stajalo na raspolaganju doživotnom predsedniku Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ).

„Tito je bio veliki hedonista i otuda i njegova ljubav prema brodovima.

Ipak, mornaricu je gledao samo kao jednu od tri grane tadašnje JNA, pa je često u to vreme vazduhoplovstvo imalo primat u razvoju u odnosu na mornaricu”, rekao je za BBC pre konačne prodaje profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu Robert Barić.

Titova „Jadranka” drugi put na prodaju

Brod „Jadranka” je dug 34 metra, imao je tri salona za dnevni boravak gostiju, dva apartmana i dve pomoćne kabine za goste.

Hrvatski „Novi list” opisuje je kao brod u čiju su izgradnju ugrađivani najkvalitetniji materijali – od mahagonija do tikovine, dok su pregrade izgrađene od specijalnih čeličnih legura.

Tito je jahtu dobio tri godine pre smrti, ali su mediji izbrojali 24 boravka na ovom brodu.

Brioni, 26. jun 1952. — Josip Broz Tito voleo je brodove i fotografije na njima (snimak iz 1952. godine, Tito je za kormilom)

Josip Broz Tito imao je „reprezentativnu jahtu” i pre nego što je za njegove potrebe izgrađena „Jadranka”.

Samo tri godine mlađa, jahta „Primorka”, sagrađena je u Italiji 1974. godine.

Njen život bio je veoma buran, obeležen havarijama – najveća se dogodila 2003. godine kada se nasukala na hrid Krš od Đerana, kod Ulcinja u Crnoj Gori.

Treći brod „Galeb” Crna Gora je prodala za 750.000 evra grčkom biznismenu 2000. Godine. Od njega ga je kupio grad Rijeka, a 2006. godine je proglašen hrvatskom kulturnom baštinom.

„Galeb” je Titu bio rezidencija, a dugačak je 117 metara. Tito je na ovom brodu gostio brojne lidere sveta i zvezde iz Holivuda.

Tajna Titovog sefa

U trezoru Narodne banke Srbije je 2013. godine otvoren Titov sef, nakon 31 godine.

„Ispostavilo se da je u sefu bila i imovina i ordeni Karađorđevića, kao i velika svota novca”, kaže Antić.

Sef je otvoren na zahtev suda u Beogradu kao deo ostavinske rasprave, koju su pokrenuli Titovi naslednici.

Prema pisanju lista Danas, u sefu je bilo 30 kilograma zlata i briljanti za koje se ne zna kako su se našli u Titovoj rezidenciji, kao i dragocenosti i odlikovanja iz zaostavštine kraljevske porodice Karađorđević.

Ispostavilo se da je tada odlučeno da se deo imovine koja ima posebnu umetničku ili istorijsku vrednost preda odgovarajućim muzejskim institucijama u SFRJ.

Takođe, Narodnoj banci Jugoslavije je tada predato i gotovo 30 kilograma zlata i 2,6 kilograma zlatnika, kao i 149 brilijanata i dijamanata koji su pripadali porodici Karađorđević i 13 njihovih odlikovanja.

Pronađeno je i 26.000 dolara, 36.000 nemačkih maraka i 2.200 danskih kruna, kao i dva miliona dinara.