GraniceDoboja.info

Jedna od najvećih glumica bivše Jugoslavije, legendarna Milena Dravić, preminula je u bolnici gde se lečila poslednjih meseci. Pre samo desetak dana, Milena je napunila 78 godina.

Gaga Nikolić i Milena DravićZaslužio je i ulicu i spomenik!Mangup, gospodin, šmeker – Dragan NikolićPoslednja uloga Dragana Nikolića (VIDEO)Prva godina bez GageMilena Dravić: Imam pravo da budem bolesnaMilena Dravić – DIVA srpskog filma

Glumica je bila deo najvoljenijeg glumačkog para domaće scene, zajedno sa suprugom Draganom Nikolićem, koji nas je napustio 2016. godine.

U karijeri je ostvarila bezbroj divnih uloga, a krajem prošle godine, kada je promovisana monografija o njoj, rekla je da joj je najdraža među njima – „sledeća“.

Milena je često igrala samohrane majke, seljanke, žene iz radničke klase, bila je i ekscentrična junakinja filmova takizvanog „Crnog talasa“. Na njenu karijeru je sasvim sigurno uticala i saradnja sa Ljubišom Samardžićem „Smokijem“ sa kojim je glumila u romantičnim komedijama. Svakako i neizbežno i brak sa sjajnim Draganom Nikolićem.

Milena se dugo lečila od teške bolesti, ali nije dozvoljavala da je ona sputa, niti je volela o njoj da govori. Pre samo nekoliko meseci, poklonila se publici na Festivalu u Puli, gde je dobila stojeće ovacije.

Milena je rođena 5. oktobra 1940. godineu Beogradu, na Dorćolu, preko puta crkve Svetog Aleksandra Nevskog. Pohađala je osnovnu školu Janko Veselinović u Dušanovoj ulici, a potom upisala Prvu mušku gimnaziju. Njen otac Milenko Dravić je igrao fudbal, međutim morao je da prestane kada je saznao da boluje od infektivne žutice. Par godina kasnije, njen brat Rade postao je hokejaš. Majka Ana bila je talentovana za pevanje, i premda je sanjala da joj to bude profesija, odlučila je da bude domaćica i posveti se samo porodici.

Njena tetka, očeva sestra, prepoznala je u Dravićevoj talenat za recitovanje i scenu, te je zamolila jednu svoju prijateljicu da proceni da li je u pravu. Ova se složila sa tetkom, i Mileninim roditeljima predložila da je upišu na balet, što su ovi odmah i uradili.

Iz đubretarca na veliko platno!

Milena ima čak i malo manekensko iskustvo, budući da je na Kolarčevom univerzitetu učestvovala na modnoj reviji i nosila đubretarac. Ubrzo nakon toga, stigla je prva filmska ponuda.

Dravićeva je na film došla slučajno, kada je 1959. prvi put napustila Beograd, i otišla kod tetke u Sarajevo. Zapazio je slovenački reditelj František Čap i dao joj ulogu u svom filmu „Vrata ostaju otvorena“. Snimala je celo leto, a producent je bila kuća Bosna film.

Milena potom snima „Diližansu snova“, „Zajednički stan“, „Bolje je umeti“, „Uzavreli grad“ i „Leto je krivo za sve“. Upisuje Fakultet dramskih umetnosti i počinje rad na filmu „Prekobrojna“, u režiji Branka Bauera. Tu je igrala devojku sa sela koja sa momkom kreće na radnu akciju. Iako je fakultet upisala zato što je bila izuzetno motivisana, Milena je tada mislila da je njen opstanak na filmu neizvestan. Shvatila je da greši kada je Prekobrojnu osvojila nagradu Zlatna arena na Filmskom festivalu u Puli.

Njeni sledeći projekti bili su ratni film „Kozara“, „Lito vilovito“ – komedija o turističkoj sezoni u jednom dalmatinskom gradiću, i politički nepodoban „Čovek nije tica“, sa Evom Ras, dobitnik Srebrne arene na festivalu u Puli.

1967. igra Hasanaginicu u uspešnoj ekranizaciji narodne balade. Iste godine dobija malu nagradu Zlatna ruža na Filmskom festivalu u Veneciji za ulogu u filmu „Jutro“ sa Ljubišom Samardžićem. Dvoje mladih glumaca su tada izabrani i za filmski par godine.

Stigni me ako možeš!

Za potrebe filma Kros kontri iz 1969. godine, reditelja Puriše Đorđevića, morala je da trenira trčanje sa ličnim trenerom. Posle godinu dana napornog vežbanja, kamerman je na snimanju molio da sporije trči, jer nije mogao da je stigne iako se vozio u ševroletu. Krajem decenije glumila je u filmu „Zaseda“, još jednom izdanku crnog talasa, ali i u najskupljem filmu u celoj istočnoj Evropi (bez Rusije). Reč je o ratnoj drami „Bitka na Neretvi“, koja je te godina bila u trci za Oskara za najbolji strani film, i u kojoj su igrale velike zvezde poput Jula Brinera i Orsona Velsa.

Izbačena s fakulteta

Dravićeva je tada bila izbačena sa fakulteta, jer je na predavanjima zbog snimanja nije bilo više od mesec dana. Godinama kasnije, njena profesorka Ognjenka Milićević je molila da se vrati i predložila da joj „Prekobrojna“ bude diplomski rad, no ova nije htela. Negde u to vreme počela je da igra u pozorištu Atelje 212, za koje danas kaže da je vezuju jako lepe uspomene.

1971. Milena igra u „Biciklistima“ Puriše Đorđevića, a za svoje izvođenje dobija drugu Zlatnu arenu na Pulskom festivalu, i titulu Prve dame jugoslovenskog filma, koja joj je dodeljena na petim Filmskim susretima u Nišu.

Ljubav s Gagom

Snima još i kontroverzni film „Misterije organizma“, čije je prikazivanje vlast odmah bila zabranila. Potom glumi u komediji „Kako su se volele dve budale“ sa Gidrom Bojanićem. Tada upoznaje Dragana Nikolića, sa kojim počinje ljubavnu vezu.

Iste godine počinju da vode šou program „Obraz uz obraz“, koji je za vrlo kratko vreme stekao enormnu popularnost. Tekst su osmišljavali Ljubivoje Ršumović, Dušan Radović, Zdravko Šotra i Siniša Pavić, a gosti programa bile su neke od najpopularnijih javnih ličnosti Jugoslavije, poput Bisere Veletanlić, Zdravka Čolića, Čkalje, Seke Sablić i drugih.

Dravićeva i Nikolić su tada postali najpopularniji televizijski par u zemlji.

Već 1973. Dravićeva je bila najpopularnija glumica u Jugoslaviji. Od zarade u filmu „Sutjeska“, koji je snimila te godine kupila je kola.

Četiri godine kasnije igra Lepu u filmu „Ljubavni život Budimira Trajkovića“, sa Ljubišom Samardžićem u naslovnoj ulozi. Film je postao veliki komercijalni hit, te su duo Dravić–Samardžić postali dobitna kombinacija i san mnogih reditelja.

„Ljubavni život Budimira Trajkovića“ bio je samo prvi u nizu uspešnih romantičnih komedija koje su napravili zajedno. U ratnoj akciji „Povratak otpisanih“ iz 1978. igra Lulu, a u biografskom filmu „Snovi, život, smrt“ Filipa Filipovića iz 1980. njegovu sestru Dragu Filipović. Iste godine snima još dva bitna filma: prvi je bila komedija sa Samardžićem „Rad na određeno vreme“, gde glumi samohranu majku čijem je sinu (Nikola Kojo) potreban otac. Ovo je bio izuzetno popularan film, koji se i danas često reprizira.

Drugi film koji je snimila 1980. je „Poseban tretman“, kandidat za Zlatni globus za najbolji strani film.Dravićeva je za njega nagrađena Poveljom Niških filmskih susreta za najbolju žensku ulogu i Nagradom za najbolju sporednu glumicu na Kanskom filmskom festivalu.

Milena osamdesetih nastavlja sa nizanjem bioskopskih hitova – igra u komedijama „Laf u srcu“, „Moj tata na određeno vreme“, „Razvod na određeno vreme“, tumači sporedne ili manje uloge u filmovima „Šećerna vodica“, „Boj na Kosovu“ i „Čavka“. Izuzetan uspeh ostvaruje kao Gordana Diklić, u danas često repriziranom filmu „Nije lako sa muškarcima“. Dravićeva je veliku popularnost i omiljenost u narodu stekla i ulogom u TV–seriji za decu „Priče iz Nepričave“, gde je glumila učiteljicu koja dolazi da radi u jednoj seoskoj školi, gde se sprijatelji sa lokalnim seljakom, kojeg je igrao Zoran Radmilović.

Serija je bila veoma gledana i voljena, jer je na duhovit način prikazivala odnose između gospodstvene učiteljice s jedne, i neobrazovane ali pametne dece i neotesanog, ali šarmantnog seljaka Milenka (Radmilović) s druge strane.

Dobitnica je Nagrade za najbolju sporednu glumicu na Kanskom filmskom festivalu i Nagrade „Žanka Stokić“. Najpoznatije uloge ostvarila je u filmovima: „Kozara“, „Ljubavni život Budimira Trajkovića“, „Rad na određeno vreme“, „Moj tata na određeno vreme“, „Sekula se opet ženi“, „Nije lako sa muškarcima“ i „Zona Zamfirova“. Poznata je još i kao učiteljica iz kultne serije „Priče iz Nepričave“, Natalija iz „Policajca sa Petlovog brda“, zatim kao Vukosava Petrović i Spomenka iz TV–komedija „Pozorište u kući“ i „Lud, zbunjen, normalan“.
Krajem veka igra sporedne uloge u filmovima „Nebeska udica“ i „Bure baruta“, a 2002. ponovo dobija na popularnosti zahvaljujući blokbasteru „Zona Zamfirova“, gde je igrala Tašanu.

Godine 2007. u TV seriji „Pozorište u kući“ igra Vukosavu Petrović – pored Tanje Bošković, koja je maestralno izvela gospođu Nikolajević. Ovaj rimejk istoimene serije iz 1965. godine, bio je veoma gledan na RTS-u, gde je prikazivan u više navrata.

Dravićeva je još igrala i sporedne uloge u humorističnoj seriji „Lud, zbunjen, normalan“ i u filmu „Sveti Georgije ubiva aždahu“, kao i epizodnu ulogu u seriji „Selo gori, a baba se češlja“. Milena sa zahvalnošću ističe da je Stefan Arsenijević, reditelj filma „Ljubav i drugi zločini“ iz 2008, vratio na film u vreme kada je na RTS-u nisu želeli, i na neki način joj obezbedio uloge u pomenutim projektima.

Takođe kaže da je zahvalna i Goranu Paskaljeviću, koji joj je obezbedio ulogu u njegovom Buretu baruta, u vreme kada se borila protiv Miloševićevog režima, i kada je trajala najgora decenija u njenoj karijeri.

Pedeset godina glumičine karijere u zemlji nije obeleženo. Milena se 2009. godine, tačno pedeset godina od snimanja svog prvog filma, ponovo našla u Sarajevu. Šetajući se sa svojom kumom i koleginicom Sekom Sabljić, zaustavila se ispred porušene zgrade Bosna filma. Veliki jubilej je obeležen tako što je Seka telefonom slikala Milenu koja je stala ispred zgrade u kojoj je sve počelo.

Izvor: mondo.ba