Borba za dobijanje angažmana u dobojskom pravosuđu prisutna već duže vreme. Umesto stručnjaka Zavoda za sudsku medicinu, koriste usluge penzionera. OJT negiralo da krši zakone o angažovanju patologa
KONKURENCIJA za dobijanje posla već duže je prisutna kod sudskih veštaka u dobojskom pravosuđu. Mnogi javno reaguju zbog takvog angažovanja. Zasada je svoj glas digao sudski veštak patolog Željko Karan, koji zamera dobojskom Okružnom javnom tužilaštvu što za veštačenja u sudskim procesima ne koristi usluge Zavoda za sudsku medicinu RS, čiji je direktor.
Karan tvrdi da se, umesto patologa ustanove na čijem je čelu, angažuje patolog penzioner, koji za potrebe veštačenja koristi tuđu opremu i prostor, odnosno dobojsku Opštu bolnicu.
– Nisu tačni navodi da Okružno javno tužilaštvo ne angažuje Zavod, jer se DNK nalazi i obudukcije bliže njihovom sedištu u Banjaluci poveravaju upravo njima, dok se za one na teritoriji regije Doboj angažuje patolog Ljubomir Curkić. To je u skladu sa odredbama Zakona o veštacima RS, a Curkić je na listi ovlašćenih veštaka Ministarstva pravde duži niz godina – reakcija je dobojskog užilaštva na prozivke da krši zakon.
Ne postoje „otimanja“ za posao u dobojskom pravosuđu samo u oblasti sudske medicine, već je to prisutno i kada su u pitanju veštačenja u oblasti finansijske, građevinske i drugih struka.
– Trenutno je najaktuelnija borba veštaka da dobiju posao u veštačenjima iz poljoprivrede, jer su u pitanju značajni poslovi gradnje mini-hidroelektrana, mreže auto-puteva i eksproprijacije zemljišta, a i kod procene vrednosti izuzetog zemljištva se „vrti“ veliki novac – kaže, za „Novosti“, izvor iz dobojskog pravosuđa koji je želeo da ostane anoniman.
U određivanju veštaka značajnu ulogu imaju tužioci i sudije, ali su najznačijnije odluke glavnog tužioca i predsednika sudova, kaže naš izvor.
OSIGURANjE
SUDSKI veštaci su po mnogo čemu privilegovani u odnosu na ostale koji pružaju usluge i obavljaju poslove po ugovorima. Nemaju striktnu obavezu vođenja poslovnih knjiga i plaćanja posebnih poreza, pa čak nisu snosili ni rizik ukoliko nekvalitetno obave svoj posao.
Od januara ove godine, međutim, moraju da obezbede garanciju kod osiguravajućih kuća da će snositi eventualnu štetu pogrešno urađenog posla do 100.000 maraka.
Izvor: novosti.rs Autor: Lj. Đurić
