Doboj je bio opkoljen iz više pravaca. Oko sedamdeset odsto grada pod blokadom. Atmosfera napetosti i iščekivanja. Tako se 2. maja 1992. sjećaju učesnici borbi za oslobađanje tog grada.
„Priča je bila da niko ništa ne zna a vrlo dobro se zna – postavljene barikade na Čaršiji, vrlo dobro se zna gdje su se šile uniforme za zelene beretke, vrlo dobro se zna ko je imao radio stanice za dojavu granata koje su pale“, priča Radislav Nikolić iz Udruženja „Branioci Doboja“.
Muslimanske snage planirale su da zauzmu Doboj. Moralo se dobro organizovati i brzo reagovati. Đurđevdan se nije smio čekati.
„Trebala su doći 5, uveče pojačanja iz Tešnja i Gračanice i do 6. Ujutro obučeno u uniforme zelenih beretki osvoje grad Doboj, mi smo na sreću dobili na vrijeme i blagovremeno tu informaciju i to smo uradili 2. maja“, kaže Mirko Stojčinović iz Udruženja „Branioci Doboja“.
U Lipcu je donesena odluka da se u ranim jutarnjim satima krene u akciju. Izvedena je bez žrtava.
„U jutarnjim časovima i poslijepodnevnim časovima došlo je u određenim dijelovima grada do pokušaja povratka tih snaga, međutim to je uspješno odbijeno i spriječeno zauzimanje grada Doboja“, kaže učesnik odbrane Čedo Segdar.
Svi su bili kao jedan, komanda se slušala. Doboj je deblokiran, ispisana istorija.
„To je istorijski datum za ovaj kraj, jer da nije to tada učinjeno situacija bi bila jako složena i pitanje kako bi se dalje tok rata odvijao na ovim prostorima“, rekao je bivši komandant Vojske Republike Srpske Miko Škorić.
Preuzete su ključne institucije, u gradu formirana srpska vlast. Na današnji dan nije bilo žrtava, ali je 3. maja poginuo Zdravko Mišić, čije ime nosi jedna dobojska ulica, prenosi atv.
