Ovo je šansa za radnike iz BiH i bivših jugoslovenskih republika koji su izuzetno traženi i rado primani, jer su visoko kvalifikovani, a pristaju da rade za minimalnu cenu koju propisuju nemački propisi.
Zbog toga što je Nemcima sve teže da obezbede dovoljno radne snage u budućnosti, analitičari strahuju da će mnoga zanimanja izumreti, a sa njima i radna mesta. I to za samo nekoliko godina.
Zanimanja koja su u Nemačkoj deficitarna su: matematičar, informatičar, naučnici u oblasti prirodnih nauka, tehničari i lekari, dok su stomatolozi izuzeti.
Očekuje se i rapidni pad zarada za prosvetne radnike, jer prema najnovijoj studiji, Nemačkoj će, do 2025. godine, nedostajati 35.000 učitelja. I to pod uslovom da broj đaka ostane nepromenjen, a to se sigurno neće desiti čak ni u ovom društvu koje rapidno stari. Eksperti predviđaju rast učeničke populacije i potrebu da se, samo u osnovnim školama, zaposli 105.000 novih nastavnika!
Tamošnji mediji pišu da broj mladih koji se sada obučavaju da preuzmu pedagoške poslove neće ni blizu popuniti „rupe“. U narednih sedam godina moći će da iškoluju maksimum 70.000 pedagoga. Sastavni deo računice je i činjenica da će se oko 60.000 nastavnika u tom periodu penzionisati.
Inače, interesovanje stranaca za „Plavom kartom“, koja omogućava uvoz radne snage, raslo je iz godine u godinu, a do danas je udvostručilo.
Da bi se uopšte nadao „plavoj karti“, stranac mora da ispuni minimalno dva uslova:
- da ima potvrdu o završenoj školi koja se priznaje u Nemačkoj i
- dokaz da će za ponuđeni posao u ovoj zemlji biti plaćen prvo 50.800 evra godišnje, da bi se ta cifra vremenom korigovala i spala na 39.642 evra. To bi značilo da mesečna zarada radnika treba da iznosi više od 3.000 evra.
Najviše radnika Nemačka je „uvezla“ iz Indije (22,8 odsto), slede građani Kine, Rusije, Ukrajine i Sirije, pišu novosti.rs.
Izvor: republika.rs
