„Želim da mi Bog pomogne… Samo on mi može pomoći da prestanem misliti o samoubistvu„, ne tako davno rekao je dugogodišnji Arsenalov fudbaler Emanuel Ebu.
Sjećate ga se sigurno, simpatičan lik, zaraznog osmijeha, desni bočni koji je odigrao više od 130 utakmica u dresu londonskog kluba. A sada? Sada je dotaknuo dno. Pa čak i to zvuči kao eufemizam kad uzmete u obzir šta je proživljavao posljednjih godina.
Igrajući sedam godina u Arsenalu, četiri u Galatasaraju zaradio je milione evra (oko 30 miliona evra). Sada nema ništa.
„Kada pogledam nazad, kažem sam sebi: ‘Emanuele bio si naivan. Zašto nisi o ovim stvarima razmišljao ranije?’ Teško je. Jako je teško. Novac koji sam zaradio, slao sam supruzi i djeci. U Turskoj sam zaradio osam miliona evra. Sedam sam poslao kući porodici. Šta god mi je supruga govorila da potpišem, potpisao sam„, prepričava tužnu životnu priču legendarni fudbaler Arsenala.
Iako je puno toga kumovalo njegovom slomu, ipak sebe krivi najviše.
„Moj manjak adekvatnog obrazovanja, loši savjeti koje sam dobijao i moja lakovjernost, te krvopije koje su bile uz mene dok sam imao novca„, nabraja šta ga je koštalo bankrota.
Pod te krvopije vjerojatno misli i na sad već bivšu suprugu Aureli s kojom ima troje djece, a koja mu je prilikom razvoda uzela sve. Apsolutno sve!
„Više ne mogu sebi da priuštim advokata. U svojoj sam kući, ali se bojim. Jer ne znam kada će doći policija da me izbaci i da je preuzme bivša žena. Nekada gasim svjetla kad sam kod kuće jer ne želim da ljudi znaju da sam unutra...“, pričao je krajem 2017. Ebu, a upravo je tada negdje otprilike isteklo vrijeme kad mora iseliti iz svoje kuće.
Kako je to završilo, ne znamo jer se od tada nije oglašavao, ali sumnjamo da mu se bivša smilovala. A Ebu se već polako i tada pripremao na život beskućnika.
„Izbjegavam sudske izvršioce i policiju i tako što spavam kod prijateljice. Spavam kod nje na podu kako ne bih smetao njenoj djeci. Stidim se šta sam postao„, priznao je Ebu.
Kao jednu od zadnjih slamki spasa vidio je povratak fudbalu. Ali je prvo dobio jednogodišnju suspenziju od FIFA jer je ostao dužan oko 800.000 funti svom agentu, a onda su mu u međuvremenu umrli djed (od raka) i brat (poginuo na motociklu). Uz sve one spomenute probleme, Ebu jednostavno psihički nije bio sposoban da nastavi sa sportom.
Razmišljao je stoga i o samoubistvu jer nije vidio izlaz iz teške situacije, ali srećom, otrgao se od tih misli.
„Kad na TV-u vidim bivše saigrače ili igrače protiv kojih sam igrao, sam sebi kažem da bih i ja još uvijek trebalo da budem tamo. Teško ih je gledati…“, priznaje nekadašnji topnik koji i svoju odjeću pere na ruke jer ne može da priušti mašinu za veš.
Čovjek koji je bio u finalu Lige šampiona, u finalu Afričkog kupa nacija, osvojio tri naslova prvaka s Galatasarajem, turski kup i tri Superkupa…
Postoji na svijetu pregršt tragedija i stvari za koje vrijedi pustiti suzu. Ebuov slučaj spada u domen „sam pao, sam se ubio“, ali svejedno se čovjeku stegne srce i ne može da ostane ravnodušan.
Izvor: nezavine.com / 100posto.hr
