Sve je više onih koji računaju svaki kilovat čas. Jedno od najčešćih pitanja sada glasi: čime se isplati grijati stan zimi, naročito oni koji nemaju centralno grijanje – inverter klimom ili norveškim radijatorom.
Da bismo odgovorili, uzeli smo realne brojke za domaćinstva i napravili konkretan proračun za stan površine oko 40 kvadrata i račun grijanja za oktobar.
Koliko sada košta kilovat čas struje
Navedeni primjer pokazuje da je račun struje bio 81KM, a utrošeno je 449kW, što je u rasponu bijele zone ili najjeftinije zone, a sa porezom, taksama i svim dodacima iznosilo je 0,18KM/kW.
(Napomena: bijela zona do 500kW – 0,0675KM/kW, plava zona od 501 do 1.500kW – 0,106KM/kW i crvena zona od 1.501kW – 0,2013KM/kW)
Kada se na osnovnu cifru dodaju porez i ostale stavke na računu, realna cijena po kilovat času u bijeloj zoni ide približno do oko 0,18 KM. Ukupni račun uvijek je veći od proste cijene energije, ali za poređenje uređaja je najvažnija upravo ova osnovna stavka, jer se ona mijenja s potrošnjom.
Važno je napomenuti da će svako domaćinstvo koje troši više od određene granice ući u plavu ili crvenu zonu, gde je cijena kilovat časa viša. Zbog jednostavnosti poređenja, u nastavku računamo:
- stan od 40 kvadrata
- dobro izolovan objekat, grijanje pretežno u bijeloj zoni
- rad grijanja oko 10 sati efektivno dnevno tokom hladnijeg dijela zime
Osnovna razlika: Zašto klima „grije više nego što troši“
Norveški radijator je običan električni grijač. Sve što potroši u električnoj energiji pretvara se u toplotu. Odnos je praktično jedan prema jedan. Jedan kilovat čas struje daje jedan kilovat čas toplote.
Inverter klima je toplotna pumpa. Ona ne stvara toplotu direktno iz struje, već je premješta iz spoljašnjeg u unutrašnji prostor. Zbog toga ima takozvani koeficijent učinka, COP. Kod savremenih inverter klima, taj koeficijent u praksi često iznosi tri do četiri, što znači da za jedan kilovat čas struje dobijate tri do četiri kilovat časa toplote.
U prevodu na svakodnevni jezik, klima u režimu grijanja može biti tri do četiri puta efikasnija od običnog električnog radijatora.
Koliko toplote je potrebno za 40 kvadrata
Za prosječno dobro izolovan stan često se uzima orijentaciono da je potrebno oko 80 vati snage po kvadratnom metru. Nekom stanu treba više, nekom manje, ali za računicu možemo uzeti ovaj srednji slučaj.
- Za 40 kvadrata to znači oko 3,2 kilovata toplote kada sistem radi punom snagom.
Ako pretpostavimo da vam je tokom hladnog dana potrebno ekvivalentno 10 sati rada na toj snazi, dobijamo:
- potrebna toplota u toku dana je približno 3,2 puta 10
- to je oko 32 kilovat časa toplote dnevno
Sada možemo da uporedimo koliko struje će potrošiti norveški radijator, a koliko inverter klima da obezbjede tih 32 kilovat časa.
Koliko troši norveški radijator
- Norveški radijator je direktni potrošač. Za 32 kilovat časa toplote potrebno mu je tačno 32 kilovat časa struje dnevno.
Mjesečna potrošnja, za 30 dana grijanja, izgleda ovako:
- 32 kilovat časa puta 30 dana
- ukupno oko 960 kilovat časova mjesečno
Ako to pomnožimo sa cijenom po kilovat času bez poreza i dodataka, tj. sa 500kW u bijeloj zoni i 460kW u plavoj zoni, dobijamo iznos od 82,50 KM samo za energiju.
Kada se na to dodaju porezi i ostale stavke na računu, iznos lako ode na oko 160KM mjesečno, i to samo za grijanje, bez bojlera, šporeta, rasvjete i ostatka kućnih uređaja.
Koliko troši inverter klima
Za istih tih 32 kilovat časa toplote, inverter klima koja ima prosječan koeficijent učinka oko 3,5 koristi znatno manje struje.
Potrebna električna energija računa se ovako:
- 32 kilovat časa toplote podjeljeno sa 3,5
- to je oko 9,1 kilovat čas struje dnevno
Za 30 dana grijanja dobijamo:
- 9,1 puta 30
- približno 274 kilovat časa mjesečno
Uz istu cijenu od oko 0,0675 dinara po kilovat času, mjesečni trošak za energiju je oko 19KM.
Sa porezima i ostalim stavkama, realan račun za grijanje inverter klimom u ovom scenariju bio bi oko 50KM.
Ko je skuplji?
U ovom idealizovanom, ali prilično realnom primjeru, razlika je dramatična.
Norveški radijator
- Približno 960 kilovat časova mjesečno
- Oko 160KM za samu energiju
Inverter klima
- Oko 274 kilovat časa mesečno
- Oko 50KM za samu energiju
Čak i kada u obzir uzmete sve dodatne stavke na računu, klima troši oko tri do četiri puta manje struje za isto utopljavanje prostora.
Zato većina stručnih tekstova i testova u praksi navodi da se inverter klima, ako je stan dobro izolovan, obično isplati više od grijanja na direktne električne radijatore, uključujući i norveške, koji su poznati po komforu, ali ne i po manjoj potrošnji u odnosu na toplotnu pumpu, navodi Nova.
Kada norveški radijator ipak ima smisla
Iako je po potrošnji očigledno u prednosti klima, norveški radijator ima svoje adute u određenim situacijama.
- Manji stanovi i pomoćne prostorije
- Za garsonjere, vikendice ili prostorije koje ne grijete stalno, jednostavan električni radijator bez spoljne jedinice ponekad je praktičnije rješenje.
- Loša pozicija za spoljne jedinice
- Ako nemate gdje da postavite spoljašnju jedinicu klime, električni radijatori ostaju jedina realna opcija.
- Veoma niske spoljne temperature ispod -25°C
- Efikasnost klime opada kada se temperatura napolju spusti duboko ispod nule. Moderne inverter klime i dalje rade i tada, ali troše više. U ekstremnim uslovima, razlika prema radijatoru je manja nego u umjerenoj zimskoj klimi.
Šta još utiče na račun
Bez obzira na to šta odaberete, nekoliko faktora pravi ogromnu razliku u potrošnji:
- Izolacija stana
- Dobra stolarija, roletne, izolovani zidovi i plafon mogu prepoloviti potrebnu količinu toplote.
- Navika korišćenja
- Stalno paljenje i gašenje uređaja često troši više nego držanje stabilne temperature uz termostat.
Ako zbog grijanja pređete u plavu ili crvenu zonu, svaki dodatni kilovat čas biće skuplji. Zato je važno gledati ukupnu potrošnju u domaćinstvu, ne samo grijanje
Ako gledamo samo račun za struju, uz aktuelne cijene i tipičan stan od 40 kvadrata, inverter klima gotovo uvijek izlazi kao znatno povoljnije rješenje od norveškog radijatora.
Norveški radijator i dalje može biti dobar izbor za male prostore, vikendice i situacije kada je komfor važniji od računa, ali u većem stanu, tokom cijele zime, razlika u potrošnji postaje vrlo vidljiva već poslije prvog mjeseca.
