DOBOJ – Ove jeseni „veseli strojevi“ za rakiju će u mnogim dobojskim selima uglavnom odmarati jer je rod šljive, jabuke i kruške u potpunosti podbacio, a lošu godinu teško može popraviti „pečenje“ lozovače.
„Prošlogodišnji rod voća je bio dobar i moglo se napraviti dosta rakije, ove godine ga nije bilo generalno na našem prostoru, a nadamo se da će sljedeće godine biti znatno bolji rod. Na Ozrenu imamo voćnjak s oko 200 sadnica i sve ide u rakiju“, priča Dajana Đukanović te dodaje da proizvode četiri vrste rakije i dvije vrste likera.
Radivoje Kuzmanović kaže da je za njegovih skoro 70 godina ovo prvi put da nije bilo šljive.
„Ja sam rođen pod šljivom i živim s njom cijeli život. Ove godine je prvi put da nema ne samo šljive, nego ni drugih voćki, kruške i jabuke je malo te nešto malo grožđa. Kazani će ove godine raditi samo za dušu. Biće loze desetak kazana, a ostalo ništa“, požalio se Kuzmanović, koji osim 16 vrsta rakije proizvodi i nekoliko vrsta likera.
S obzirom na to da ova godina nije išla naruku voćarima i proizvođačima tradicionalnih alkoholnih pića, za rakijom se poseže iz podruma u kojima se ljubomorno čuvaju flaše napunjene kada su godine bile rodnije.
Slavko Dragičević se pohvalio da je prethodnih godina u Podnovlju osim tradicionalne šljivovice pripremao posebnu vrstu rakije kojoj je dao i originalan naziv -kardiovaskularna, a nju sprema po svojoj recepturi.
„Ona se u familiji pije i mogu vam reći da gotovo niko nema kardiovaskularnih problema. Ta rakija se u stvari ne pije, ona se uzima ujutru na gladan stomak jednu supenu kašiku. Njen sastav je rakija od jabuke, bijeli luk, propolis, đumbir, žalfija i još ove neke naše interne mirođije koje nismo unijeli na ovu deklaraciju. Dokazano pomaže, moja majka je pekla ovu rakiju i doživjela 102 godine“, kazao je Dragičević.
U rakiju se često stavlja i med, a ove godine ni pčelarima vremenske (ne)prilike nisu išle naruku.
„Ako je mogu ocijeniti od jedan to pet, to je neka slaba dvojka. Prinosi su daleko manji. U proljeće je samo bilo nešto malo meda, a ljeto i bagrem su bili nula. Vrlo malo je bilo, taman za nas – tek nekoliko kilograma po košnici, tri do četiri“, rekao je pčelar Nebojša Andrić, koji ima 300 košnica.
Izvor: nezavisne.com Autor: Sanja Čakarević
