Godinama živite u uverenju da je 120/80 jedini dokaz da je vaš normalan pritisak ujedno i jedini garant da vam je srce sigurno. Ta čuvena cifra vas zapravo opasno zavarava. Dok evropski kardiolozi pale alarm tek na 140/90, Amerikanci crvenu liniju povlače znatno ranije.
Pravila su se promenila, a jedna „sveta cifra“ za pritisak više ne postoji. U Srbiji svaka druga odrasla osoba već ima hipertenziju, a lekarima u ordinacije masovno dolaze dvadesetogodišnjaci.
Zašto vas 120/80 zavarava
Farmacija i medicina su godinama prodavale broj 120/80 kao gornja granica poželjnog. Istina je uža od toga: to je idealna vrednost, a ne jedina koja se broji kao zdrava. Vaš krvni pritisak u 35. godini i u 65. godini nema iste referentne tačke, jer se sa godinama menja elastičnost krvnih sudova. Zato kardiolozi procenu prave prema vašim godinama, a ne po jednom broju iz udžbenika.
Koliki je normalan pritisak u odnosu na godine
Orijentacione prosečne vrednosti pomažu da se ne uplašite bez razloga, ali nisu dijagnoza. Evo grubog okvira koji koriste kao polaznu tačku:
- 20 do 30 godina: oko 120/75 do 125/80 mmHg
- 30 do 40 godina: oko 125/80 do 130/85 mmHg
- 40 do 50 godina: oko 130/85 do 135/85 mmHg
- 50 do 60 godina: oko 135/85 do 140/90 mmHg
- preko 60 godina: do 140/90 mmHg, uz kontrolu lekara
Ove brojke su orijentir, ne presuda. Ako vam aparat pokaže 138/88 u pedesetoj, to nije isti signal kao ista cifra u tridesetoj godini. Zato jedno merenje nikad ne odlučuje.Gde se Amerika i Evropa ne slažu
Amerika i Evropa se ovde razilaze, i to nije sitnica. Američke preporuke iz 2017. godine hipertenziju prvog stepena vide već na 130-139/80-89 mmHg i tu savetuju i lekove. Evropski stručnjaci tu grupu ne guraju odmah na tablete, već traže promenu navika. Kako objašnjava prof. dr Vesna Stojanov, internista kardiolog i klinički hipertenziolog, hipertenzija od 140/90 naviše leči se i lekovima i promenom života.
Tihi problem koji ne boli dok ne udari
Najgore kod povišenog pritiska nije glavobolja. Najgora je tišina. U čak 95 odsto slučajeva uzrok ostaje nejasan. Bolest napada bez ijednog simptoma. Kad se tegobe ipak jave, ljudi prijavljuju potiljačnu glavobolju, zujanje u ušima, svetlucanje pred očima ili pritisak u grudima.
Statistika surovo opominje. U 72 odsto slučajeva posledica nelečene hipertenzije bude šlog. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije o hipertenziji, veliki broj obolelih ni ne zna da ima povišen pritisak.
Kako sami da izmerite pravu sliku
Merite ujutru pre kafe i uveče, sedeći, posle pet minuta mirovanja. Ne oslanjajte se na jedan nalaz iz apoteke posle trčanja do reda. Vodite mali dnevnik nedelju dana i nosite ga lekaru, jer prosek od sedam dana govori više od jednog broja. Ako vam se vrednosti drže iznad granice za vaše godine, zakažite pregled umesto da guglate simptome.
Kad ste poslednji put merili pritisak u miru, a ne tek kad vas je nešto zabolelo? Napišite u komentarima koju vrednost vaš aparat pokazuje ujutru, prenosi Glas Srpske.
