Svoju dedovinu i očevinu nisu želeli da zapuste, a niti da je prodaju. Brzo su odlučili da na 4 hektara posade šipak i to na dva plodna kraja Srbije – kod Prokuplja i Mionice. Tamo gde su im i koreni.
Nemanja i Jovana Glišić, mladi bračni par iz Beograda, inženjeri šumarstva predano rade i stvaraju. I prave planove dostojne predaka koji su svaki komad zemlje obrađivali, a ona je rađala.
– Finansijskom i analizom tržišta, sagledavanjem svih potencijala i problema, kao i analizom samog zemljišta došli smo do toga da je šipak vrsta koja ne zahteva preterano velika ulaganja kao što je to u slučaju oraha ili lešnika, na primer. S obzirom na to da su površine vrlo kvalitetnog hemijskog sastava i prethodnih godina su bile obrađivane nije trebalo dodatno ulaganje za obradu i pripremu zemljišta za sadnju. I cena šipka na tržištu godinama je bila konstantna, pa je i odluka da otpočnemo proizvodnju veoma lako doneta – počinje Nemanja sa poljoprivrednog gazdinstva Glišić – Popović, koje ima zasade ove biljke na po dva hektara – na teritoriji sela Donja Konjuša kod Prokuplja, i isto toliko ali u selu Rakari u Opštini Mionica.
Divlje ruže cvetaju krajem maja tako da izbegnu mrazeve i one uvek daju lep crven plod. Nikada žbun nije bez roda crvenog šipka, koji rađa u svim vremenskim prilikama, čak i u sušnim godinama.
Nekada je kilogram šipka koštao od 90 do 100 dinara (1,50 – 1,70KM), a sada ide i do 130 dinara (2,20KM). I cena šipka prati inflaciju. Domaći je i jeftiniji od onog koji se sakuplja a čija cena sad iznosi 125 do 130. Najisplativije je, međutim, prodati poluproizvod smesu za džem a još bolje džem.
Nemanja zajedno sa suprugom Jovanom proizvodi šipak. Oni su master inženjeri šumarstva, a počeli su 2020. godine sa zasadom na četiri hektara, plan je da uskoro bude zasejano 10 hektara.
– Nismo se pomerili mnogo u planovima jer imamo velike poteškoće sa zakupom odgovarajućih površina. Nažalost, lokalni stanovnici nisu voljni da daju u zakup svoja zemljišta na duži niz godina, iako naglašavam da uvek insistiramo na potpisivanju desetogodišnjeg ugovora – pričaju oni.
Glišići su zasadili dve sorte – šmit ideal i inermis. Pitomi šipak ima inače značajno manje bodlji od divljeg. Šmit ideal je inače stara sorta koja je stvorena u Nemačkoj da bi sedamdesetih godina prošlog veka bila preneta u Bugarsku. Tih godina su mnoge zemljoradničke zadruge u Srbiji koje su se bavile preradom šipurka zasadile jer je davala odlične prinose.
NAJBOLJE DVE SORTE
Poželjno je imati dve različite sorte sadnica šipka zbog unakrsnog oprašivanja, a i to utiče na veći rod. Na jedan hektar se u proseku posadi oko 3.000 sadnica. Jedna sadnica na veliko košta 14 dinara, naravno može biti i jeftinije, u zavisnosti od rasadnika. Sadi se na jesen ili u zimskom periodu.
– Navedene sorte se razlikuju u tome kada je period sazrevanja plodova. Dok jedno berate, drugo sazreva. Očekivani rod u punom prinosu je oko 5 kg po sadnici. Prve godine nismo uopšte registrovali, a u drugoj godini je iznosio oko 130 grama po sadnici, u četvrtoj ili petoj godini, kaže teorija može da se očekuje pun prinos – naglašava Nemanja.
Šipak nije zahtevan, potrebno je oranje i tanjiranje. Ništa više od toga. Ne treba ni vode, ni prihrane. Dovoljno je ono što mu nebo pruži.
NIJE ZAHTEVNA BILJKA
– Šipak je nezahtevna vrsta po pitanju kvaliteta zemljišta. Ono što obavezno preporučujemo, a košta ukupno oko 5.000 dinara, da u bilo kojoj laboratoriji uradite fizičko – hemijsku analizu zemljišta gde planirate da sadite, i da stručnjake pitate da li je navedeno zemljište odgovarajuće za sadnju. Bez toga ne krećite u posao. Mi smo uzorke nosili u Institut za zemljište koji se nalazi u Beogradu, i za pet dana smo imali celokupnu analizu – otkrivaju Glišići.
Rad na zasadima šipka tokom godine podrazumeva da u toku vegetacionog perioda, a što je jedna od najbitnijih radnji, oslobađaju žbunovi od korova. Tako biljka brže formira žbun i rodne grane će doći do više sunca koje je neophodno za sam rast. Potrebno je i orezivanje. Do treće godine se sam rod ne očekuje na mladim zasadima, tek nakon treće godine se očekuje obilniji urod.
– Za sad imamo ugovoren otkup sa kompanijom za preradu sirovine u džem ali u budućnosti nam je u planu dorada na polu proizvod i gotov proizvod. Kupili smo mašinu za pasiranje ili pripremu sa kojom možemo da preradimo šipak i tako dobijemo sirovinu za džem – navode Glišići.
Da li jedete džem od pitomog ili divljeg šipka, nećete znati jer je ukus identičan. Razlika je u količini tog mesnatog dela koji je veći kod pitomog šipka, a koji je sam bitan za preradu. Divlji šipak je mnogo sitniji i sa manjom količinom tog mesnatog dela. Računica pokazuje da za 100 kilograma marmelade treba oko 45 kilograma sirovog šipka.
– Za sada ne planiramo otkup divljeg šipka, ali planiramo da se još proširujemo i da ubacimo mašine za pravljenje polu proizvoda. Ukoliko taj plan bude realizovan za pet godina, otkup će doći u obzir. Sada smo sve snage usmerili na džem. Receptura je nasleđena od moje bake iz Valjeva i ovo nam je prva godina pravljenja. Naš džem ima pun ukus, pravi ekstrakt. Postoji još jedan način na koji šipak kao sirovina može da se iskoristi je i sušenje za čaj. To, međutim, zahteva sušaru, što nije prevelika investicija. Ali kao i za sve, najbitnije je naći put do kupca, a u skladu sa ovim dobom najidealnije je – onlajn – pričaju mladi proizvođači.
Izvor: kurir.rs/Plodna zemlja
