Doboj ovog meseca obeležava petogodišnjicu vodene stihije, koja je potpuno potopila grad. Realizaciju projekta od 25 miliona KM za zaštitu od nepogoda koče brojna pitanja
OVOG meseca Doboj će obeležiti petogodišnjicu katastrofalnih poplava, koje su potopile grad, usmrtile jedanaestoro građana i nanele ogromnu materijalnu štetu. Tog 15. maja 2014. godine poplave su odnele, zvanično, 11 ljudskih života i nanele 172,7 miliona maraka materijalnih šteta. U vodenoj stihiji u maju je oštećeno 2.890 stanova i kuća, kao i 950 preduzeća.
U šest vekova dugoj istoriji Doboja, to je bila druga velika poplava. Nakon prve, 1965. godine, kada je grad takođe u bio potopljen, tadašnjim komunističkim vlastima bile su dovoljne četiri godine da saniraju štetu, donesu odgovarajuće planske dokumente i izgradnjom kanala obezbede Doboj od budućih poplava.
PROČITAJTE JOŠ: Razgovor sa pilotom Dobojlijom Draganom Stokanovićem (Video)
Još tada, nakon tih katastrofalnih poplava, Republički hidrometeorološki zavod tadašnje BiH uradio je Studiju o meteorološkim i hidrološkim karakteristikama Doboja i okoline. Program izgradnje objekata za zaštitu od poplava na ugroženim područjima Doboja u većoj meri je realizovan do 1969. godine.
Programom je naloženo još da se urede brojni potoci i bujičnjaci, da se izgradi gradska kanalizacija sa slivnicima odgovarajućeg profila. Dodatno je naloženo da budući branioci grada podignu parapetni zid na delu nasipa od ušća Usore u Bosnu, ali se odustalo od njegovog izvođenja radi bezbednosti saobraćaja i zbog nedostatka sredstava. Zahtevano je da se poruše svi objekti, koji čine prepreku proticaju u slučajevima visokih vodostaja…
Međutim, naredne vlasti ih nisu poslušale, već su zatrpale i izgrađene kanale. To zemljište su dale izbeglicama da na njima sagrade svoje domove, pa je Doboj ostao bez preko potrebne preventivne zaštite.
Umesto rušenja nelegalnih objekata kraj rečnog korita sagrađeni su novi. Desilo se potom što se desilo, pa tako ni pet godina od drugih poplava grad Doboj nije bezbedan od nove moguće kataklizme.
Gradske vlasti se žale da im treba 25 miliona maraka za realizaciju projekta zaštite od poplava od ulaza u Doboj do Japanskog mosta.
– Realizacija projekta vrednog 25 miliona maraka, kojim bi u dužini od pet kilometara bili zaštićeni grad Doboj i naselja sa obe obale reke Bosne zavisi od tih potrebnih sredstava, rešavanja imovinskih odnosa duž korita i statusa predviđenih mini-hidrocentrala na reci Bosni. Bez toga nama su vezane ruke i ne možemo pristupiti praktičnoj realizaciji projekta – reči su doskorašnjeg gradonačelnika Doboja Obrena Petrovića.
Sve u svemu, Doboj još vida rane od poslednjih poplava i sa svakim većim padavinama građani strepe od novih nevolja.
KRIVCI
OSIM zatrpavanja kanala, neplanske izgradnje u neposrednoj blizini korita reke Bosne, i nelegalnog vađenja šljunka iz reke, za glavnog krivca za razorne poplave pre pet godina proglašen je austrougarski most na ulazu u Doboj.
ŽRTVE MAJSKE NEPOGODE
U VODENOJ stihiji u maju 2014. u Doboju su nastradali Slavko Đurić, Milenko Blagojević, Božica Petković, Milada Ranković, Rado Čupeljić, Ratomir Narić, Dragica Savković, Marko Čakarević, Bahrija Skula, Marija i Željko Jeleč.
Izvor: novosti.rs Autor: Ljubinko Đurić
