REPUBLIKA Srpska se godinama suočava sa nedostatkom radne snage u oblasti poljoprivrede, posebno u voćarstvu, što je primoralo poslodavce da radnu snagu uvoze iz Turske i Etiopije, izjavio je Dragoje Dojčinović, predsjednik Udruženja voćara Republike Srpske, te dodaje da su poljoprivrednici primorani da uvoze stranu radnu snagu, jer naši ljudi nisu voljni da rade te poslove.
Dojčinović je naglasio da na tržištu rada fale radnici koji su kvalifikovani da određuju rod i kvalitet za narednu godinu.
– Ove godine kada se orezuje voće, rod se pravi za naredne tri godine. Radnici koji su stručni za te poslove imaju nadnice do 100 maraka i obezbjeđenu hranu i prevoz – dodaje Dojčinović.
Kako kaže, nedostaje im radna snaga i za druge poslove, i to tokom čitave godine.
– Potrebni su nam stručni radnici koji znaju koliko plodova treba biti na stablu. Najviše radnika nam treba od 15. avgusta do 25. novembra – objašnjava Dojčinović.
Napominje da zbog velikog obima posla i manjka radne snage uglavnom na tim poslovima rade penzioneri.
– Kod nas uglavnom rade penzioneri, radno sposobni od 55 do 65 godina, čak i do 70. To su dobri radnici, ali to je starija populacija, pa je slabiji i učinak – kazao je Dojčinović.
Dojčinović je kazao da su dnevnice za uvoznu radnu snagu i do 80 evra, zajedno sa hranom, prevozom i prenoćištem, dok su dnevnice u zemlji iz koje dolaze jako niske.
– U Turskoj su dnevnice male, 12 evra, i u to je uračunat i prevoz, dolazak i hrana. Kod nas je tridesetak evra, sa prevozom i hranom oko 80. S obzirom da nemamo radne snage, mi smo na to prinuđeni – naglašava Dojčinović.
Stojan Marinković, predsjednik Saveza udruženja poljoprivrednih proizvođača Republike Srpske, ističe da je nedostatak radne snage evidentan sedam, osam godina i to se najviše odražava u sektoru voćarstva i povrtarstva. Pričajući o dnevnicama radnika, on je istakao da se one kreću od 70 do čak 100 KM.
– Proizvođači to moraju ukalkulisati u cijenu gotovog proizvoda i na taj način smanjiti ionako lošu konkurentnost koja je narušena prekomjernim uvozom, a s druge strane krajnji potrošač je prinuđen da plati ili tu cijenu ili da kupuje robu iz uvoza sumnjivog kvaliteta – dodaje Marinković.
Situacija u Ukrajini uveliko je uticala i na sektor poljoprivrede.
– Mnoge zemlje su uvele embargo Rusiji, a mi smo dosta jabuka uvozili iz Poljske, dosta povrća iz Albanije i Makedonije. Kako su se te zemlje pridružile sankcijama, BiH ostaje otvoreno tržište gde će oni moći plasirati svoje viškove – kaže Marinković.
POVEĆANI TROŠKOVI IZVOZA
DOMAĆA proizvodnja ne može da podnese da je prevoz do Rusije sada zbog situacije u Ukrajini duži 2.000 kilometara.
– To otežava izvoz u Rusku federaciju, jer je 2.000 kilometara dalje nego normalnom maršrutom, što su ogromni troškovi. Prevoz ide preko Turske i drugih država, a za to treba 20 do 25 dana. Naša proizvodnja to ne može da podnese – kaže Dragoja Dojčinović.
ZAŠTITA DOMAĆE PROIZVODNJE
DRAGOJA Dojčinović objašnjava da institucije moraju zaštititi domaću proizvodnju, jer, ako ne budu reagovali, BiH će postati deponija poljoprivrednih proizvoda iz cijele Evrope.
Izvor: vecernjenovosti.ba
