Categories: HranaZdravlje

Nutricionistica objasnila zašto nam više prijaju čvarci nego avokado

Čvarci i slanina su bolji od avokada za ljude s našeg podneblja, rekla je nutricionistkinja Branka Mirković i objasnila kako prepoznati zdrave suhomesnate proizvode.

Nutricionistica Branka Mirković i gastroenterolog prof. dr Vojislav Perišić gostovali su u Uranku beogradske televizije K1 i pričali o zdravoj ishrani.

Složili su se oko kiselog kupusa , a onda „raspalili“ po današnjoj hrani, posebno njenom načinu pripreme. Mnogi problemi sa trbuhom rezultat su neadekvatno odabrane hrane, ali i pogrešnog pripremanja koje je tekovina modernog načina života.

„Za mnoge stvari mi samo mislimo da imamo problem, zapravo ga imamo zbog industrijske obrađene hrane, zbog hemije unutra, može i profesor da kaže, ta hemija pravi problem sa organima za varenje, posebno sa crijevima. Jedite hranu koju prepoznajete , čvarci nisu problem , bolje njih i slaninu nego avokado da jedemo , to je bliže našem genetskom kodu“ , rekla je Branka.

„Naše majke su od jutra izlazile, kuvale, imale obaveze, a sada hoćemo sve instant. E pa ne može zdrava hrana da bude instant“, rekao je Voja.

„U stara vremena, krčkalo se od ujutru, tako su se supe pravila, sarme, takva jela. Ili sporo, ili ultrabrzo. Ali ovo između, kako se danas kuva, to ne valja“ , rekla je ona.

Komentarisali su i čvarke, slaninu , suhomesnate proizvode za koje se često priča da su štetni, ali su izdvojili proizvode od mangulice i način „raspoznavanja“ zdravih.

“ Čvarci od mangulice, jesam za to, ali znamo da je ona dobro hranjena, a ne ono što nam se prodaje kao mangulicu „, rekla je Branka Mirković. Gastroenterolog je objasnio kako prepoznati zdrav proizvod od mangulice.

„Mora da bude mangulica, žuta mast, znate li šta masti daje žutu boju? Betakaroten, od biljaka koje je životinja jela, to je dobar i zdrav lipid, zato mangulica nikada neće imati više od sto kilograma, ona ne može proizvesti toliko zdrave masnoće“ , rekao je on.

Teško je znati porijeklo životinje, ali i njezinu sortu koja je ranije bila rasprostranjena kod nas, upozorio je Mirković.

„Kad smo tražili za jedno istraživanje, morali smo da uvezemo nekoliko domaćih svinja iz inostranstva, više ih kod nas nije bilo. Zaboravili smo naše autohtone vrste, nema ih više“, rekla je ona.

Voditeljka je pomenula i hrono čvarke, na šta su se oboje nasmijali.

„To je preuzeto iz jednog francuskog modela ishrane, hrono ima malo masnoće, ugljenih hidrata, a mnogo proteina. Da vam kažem, nismo mi ranije imali pojma šta je hrono, ali smo se pravilno hranili“, rekla je ona.

„Moja tetka Kata bi na hrono čvarke rekla samo – ma, hajte molim vas“, dodao je gastroenterolog.

Izvor: mondo.ba

GD

Recent Posts

POSKUPLJUJE STRUJA U SRPSKOJ: RERS počeo sa analizom zahtjeva za višu cijenu električne energije

REGULATORNA komisija za energetiku (RERS) već je počela da analizira zahtjev "Elektroprivrede Republike Srpske" (ERS)…

2 sata ago

Neradna nedjelja u FBiH puni kase u Republici Srpskoj

Naši trgovci će sigurno profitirati, jer osim što se navike potrošača teško mijenjaju, kazao je…

3 sata ago

Dobojlija koji je usmrtio pješaka sproveden u Tužilaštvo

Vozač iz Doboja čiji su inicijali Ž.M, koji je u naselju Kožuhe usmrtio pješaka, a…

10 sati ago

Nacrt Budžeta grada Doboja za 2025. godinu veći od 73 miliona

Nešto više od 73 miliona maraka okvir je dobojske gradske kase za narednu godinu. Budžet…

10 sati ago

Policija u Doboju podmlađuje kadar

Dobojska Policijska uprava ubrzano podmlađuje kadar. O smjeni generacija svjedoči podatak iz dvije stanice. U…

10 sati ago

Otkriveno koje zemlje iz EU prve uvode nova pravila

Iako je bilo najavljen automatizovani Sistem ulaska i izlaska iz EU (EES) zvanično je odložen,…

1 dan ago

This website uses cookies.