BULING se navodi kao uzrok SAMOUBISTVA SRPSKE INFLUENSERKE: Evo šta to znači i kako roditelji i okolina mogu pomoći

Roditelji morate reagovati na vreme!

Poznata srpska influenserka Kristina Kika Đukić sinoć je preminula, a kako se navodi razlog da ova mlada devojka digne ruku na sebe bilo je loše psihičko stanje koje je trajalo mesecima, a koje je bilo uzrokovano nasiljem na društvenim mrežama takozvanim „bulingom“.

Buling – vršnjačko nasilje

Fenomen vršnjačkog nasilja nije nov, ali je u novije vreme zahvaljujući novim tehnologijama dobio ne samo novu dimenziju, nego se i proširio u odnosu na nekadašnji opseg ovog pojma.

U zapadnim zemljama je upravo zbog njegovih zabrinjavajućih razmera, kako u pogledu broja dece koja mu podležu tako i u pogledu težine povreda, zavredio i stručni termin „buling“.

Youtube kanal Kristime Kike Đukić: https://youtube.com/c/K1KAx

Nasilno ponašanje se ispoljava na mnogo različitih načina:

1. Fizički – nanošenje fizičke povrede i bola (udaranje, guranje, čupanje, fizičko sputavanje), neželjeni dodiri, štipkanje;
2. Verbalno – ruganje, ucenjivanje, zadirkivanje, ogovaranje, omalovažavanje, nazivanje pogrdnim imenima, ismevanje, pretnje, iznuđivanje novca;
3. Socijalnom izolacijom (izopštavanje iz društva) – negativno procenjivanje, ignorisanje, namerno isključivanje iz kruga prijatelja, uvredljive grimase i gestikulacija.

Posledice vršnjačkog nasilja mogu biti vrlo ozbiljne po psihofizičko zdravlje i socijalnu ravnotežu deteta, a zavise od mnogih okolnosti: osećanja sigurnosti, načina, uzrasta, zrelosti, vrste i dužine trajanja nasilja, i tako dalje.

Neposredne posledice preživljenog nasilja mogu biti:

• Povučenost i usamljenost, izbegavanje društva (dete je uglavnom samo u toku školskih odmora, ne uključuje u zajedničke ili sportske aktivnosti);
• Razdražljivost, napetost i sklonost reagovanja plačem;
• Nisko samopoštovanje i samopouzdanje;
• Nepoverenje u druge ljude;
• Poremećaj pažnje;
• Pad uspeha u školi;
• Gubitak motivacije za odlazak u školu (neće ili nerado ide ili je „bolesno“ kada treba da ide i žali na tegobe za koje lekari ne mogu da nađu organski osnov);
• Izbegavanje uobičajenog puta do škole ili traži od roditelja da ga vode;
• Slabljenje apetita i problemi sa snom;
• Nesigurnost u školi (traži društvo i blizinu nastavnika);
• Depresivne tendencije (ponekad preti pa čak i pokušava samoubistvo).

Deca mogu imati i trajnije posledice u vidu poremećaja sna, noćnog mokrenja, nekontrolisane stolice, telesnih tegoba iako su fizički zdrava (glavobolje, bolovi u stomaku, teškoće disanja). Napadači uče da koriste agresiju kao način da se dokopaju onoga što žele i pod većim su rizikom da se odaju kriminalnom ponašanju u odraslom dobu. I jedni i drugi imaju poteškoća u prilagođavanju široj društvenoj zajednici.

Odnos između roditelja i dece ima ogroman značaj za sticanje osnovnog poverenja, samopoštovanja i stvaranja pozitivne slike o sebi. Preterana strogost, kao i preterana zaštita dece od strane roditelja (staratelja), onemogućava razvijanje zrelih oblika ponašanja dece u odnosu na uzrast i njihovo oslanjanje na sopstvene snage.

Uspostavljanje jasnih granica, uz saosećanje, omogućava deci da razviju toleranciju na osujećenje svojih potreba i steknu potrebno samopoštovanje i samopouzdanje koje im sluzi da nađu načine da se zaštite. Uzajamno poverenje je jedini put kojim odrasli mogu da imaju uvid u svet svog deteta, odnosno ako je to potrebno da pomognu i pruže podršku.

Neophodni su jasni mehanizmi borbe protiv nasilja na nivou škole, pa ako treba i na nivou šire zajednice. U svetu i kod nas postoje već standardizovani modeli borbe protiv vršnjačkog nasilja, a možete se informisati da li je škola koju pohađa vaše dete usvojila jedan od tih modela.

Kao roditelj/staratelj imate pravo da znate na koji način se škola bori protiv vršnjačkog nasilja. Ukoliko vam se čini da ne postoje definisane mere prevencije i zaštite, sa ostalim roditeljima možete se izboriti za ono što je osnovno pravo svakog deteta.

Vršnjačko nasilje nije problem pojedinačnog učenika i njegove porodice, već u prvom redu cele škole, koja za sve učenike treba da bude mesto na kome će se osećati ne samo sigurno, već i zadovoljno i spremno za usvajanje novih znanja.

U Srbiji postoji SOS telefon za pomoć osobama koje razmišljaju o samoubistvu

Broj 011/7777-000 je SOS telefon koji radi 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje samoubistva – lekari Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“. Služba urgentne psihijatrije prima pacijente 24 sata bez zakazivanja, bez knjižice i bez plaćanja, a Centar za mentalno zdravlje od 9 do 18 prima bez zakazivanja, piše srbijadanas.net.