Završe fakultet pa voze kamion

Usled neusklađenosti sistema obrazovanja i tržišta rada, u RS popularne prekvalifikacije. Škrebić: I visokokvalifikovani radnici, poput menadžera opredele se za neki zanat

NEPOPULARAN trend rasta suficitarnih profesija, kao i deficit kod onih manje popularnih, rezultat je neusklađenosti sistema obrazovanja u Republici Srpskoj i tržišta rada. Tako se radno sposobno a nezaposleno stanovništvo sve češće opredeljuje za prekvalifikacije. Mnogi čak i sa fakultetskom diplomom, posle višegodišnjeg čekanja na posao, odlučuju da rade poslove sa srednjom stručnom spremom, kao medicinski tehničari, vozači…

U Zavodu za obrazovanje odraslih RS naglasili su da je, u poslednjih pet godina, 2017. bila rekordna kada su u pitanju zahtevi za prekvalifikaciju, i taj broj je iznosio 1.525. Godine 2016. bilo ih je 1.199, 2015. – 1.506, a 2014. godine 1.242 radnika.

Kako su nam objasnili u Zavodu, kada je u pitanju medicinska struka, ubedljivo najviše interesovanja vlada za medicinske tehničare, a potom za vozače motornih vozila, ekonomske tehničare…

Pročitajte još: Medicina i IT na ceni u RS

– Kada govorimo o programu osposobljavanja, dominantni su zahtevi za negovatelje starih lica, zatim sakupljače lekovitog bilja, šumskih plodova i gljiva – istakao je, za „Novosti“, direktor Zavoda za obrazovanje odraslih Goran Zmijanjac.

U ovom zavodu su naglasili da je njihova uloga primarno posrednička, te da nakon obuke ili doškolovanja određenih kadrova organizatori prekvalifikacija (poslodavci) ili Zavod dalje vode brigu o tome šta sa prekvalifikovanim kadrom.

U Zavodu za zapošljavanje RS izjavili su da lica pri prijavi na Zavod obično prilažu i dodatne kvalifikacije, osim primarnog.

U Uniji poslodavaca RS još jednom su podvukli da je za potrebe prekvalifikacija već kvalifikovanih ljudi kriva neusklađenost tržišta rada i sistema obrazovanja.

– Prekvalifikacija u Srpskoj nije na zavidnom nivou, to se radi paušalno, pa onda dobijemo polukvalifikovane radnike, koje što pre nastojimo da prilagodimo određenom radnom mestu. To je, nažalost, kod nas postala masovna pojava. Decu upisujemo prema nastavnom planu a ne prema potrebama privrede, pa tako imamo situaciju da frizere i konobare i kuvare, kao najpopularnije zanate, u nekom momentu moramo prekvalifikovati u obućare, bravare, rukovaoce teškim mašinama i slično. Neretko se i visokvalifikovani radnici suficitarnih zanimanja, poput menadžera, na kraju opredele za zanat – izjavio je predsednik Unije poslodavaca RS Dragutin Škrebić.

 

BEZ POSLA 114.357 LjUDI

NA evidenciji nezaposlenih Zavoda za zapošljavanje RS trenutno je prijavljeno 114.357 aktivnih tražilaca zaposlenja. Od ukupnog broja prijavljenih lica, 23.749 su NK radnici, 38.586 je KV radnika, 34.789 sa SSS… U okviru sedmog stepena (VSS) najmanje je evidentirano profesora matematike i fizike, lekara… U IV stepenu stručne spreme (SSS) najviše je prijavljeno finansijskih radnika i ekonomskih tehničara (6.508), mehaničara i mašinista (4.494)…

Izvor: novosti.rs