Vojni penzioneri dobojske regije ostali na ulici, a kasa skoro prazna

DOBOJ – Dvadesetak maraka u blagajni, poplavljene prostorije i otežan rad Udruženja natjerali su vojne penzionere dobojske regije da se požale medijima ne bi li tako natjerali nadležne da im pomognu.

Udruženje vojnih penzionera, osnovano 1994. godine, do maja 2014. za svoj rad je koristilo službene prostorije nekadašnjeg Doma vojske, ali nakon katastrofalnih poplava su, kažu, bukvalno ostali na ulici.

Od tada se patimo, priča Milivoje Simić, pukovnik u penziji, i pokušavamo da dobijemo adekvatne prostorije.

„Mada ima i odluka Vlade RS da nam se obezbedi prostor, mada ima nekoliko zahteva sa naše strane, molbi da nam se obezbedi, međutim niko nije prstom mrdnuo. Ne znam zašto, mi to nismo zaslužili“, kazao je Simić, te dodao da na području dobojske regije žive 82 vojna penzionera, od kojih je šezdesetak aktivno u Udruženju.

Jedan od njih je Slavko Janjušić, sekretar i blagajnik, koji se ne može pohvaliti iznosom u kasi.

„Mi imamo svega 24 KM u blagajni. Mi smo skromni prilično, jer pokrivamo se, k’o po onoj narodnoj, koliko nam je jorgan dugačak. Trebaju sredstva kada neko umre, kupuje se vijenac. Do sada smo imali Fond solidarnosti, članarina se posebno plaćala i onda smo tada u slučaju smrti vojnog osiguranika davali pomoć od 100 KM. Međutim, to sada ne dajemo, nemamo para“, požalio se Janjušić.

Da li će umjesto podrumskih prostorija nekadašnjeg Doma vojske od grada dobiti neke druge na raspolaganje, nismo uspjeli doznati, a dok čekaju odluku lokalnih vlasti, vojni penzioneri su ugostili kolege iz Banjaluke.

Sastali su se u ugostiteljskom objektu, ali će ubuduće o njima brinuti banjalučko Udruženje vojnih penzionera.

„To znači da će Doboj sada biti jedna podružnica koja će biti pripojena Banjaluci, a Banjaluka će biti republički centar i ujedno brinuti o svim vojnim penzionerima (u RS), i veza sa Udruženjem vojnih penzionera Srbije“, izjavio je Rade Vuković, predsjednik Udruženja vojnih penzionera regije Banjaluka.

Izvor: nezavisne.com   Autor: Sanja Čakarević