Šta je opasnije od mobilnog telefona tokom grmljavine

Ljetnje vremenske nepogode često prati i grmljavina. Da li ste sigurni da znate kako treba da se ponašate kad zagrmi? Šta su istine, a šta zablude kada je o grmljavini riječ, u jutarnjem programu RTS-a otkrio je prof. dr Vladimir Đurđević.

U Pančevu je od udara groma ispred kuće stradao sedmogodišnji dječak, jednoj porodici kod Jagodine potpuno je izgorjela kuća, dok je jednom seljaku u Valjevu stradalo devet ovaca.

Statistika govori da tokom godine od udara groma strada deset osoba. Najviše grmljavine ima tokom maja, juna, jula i avgusta – od pet do deset dana, dok grmljavine u Srbiji tokom januara nije bilo više od jedne decenije.

Profesor Fizičkog fakulteta dr Vladimir Đurđević ističe da je najvažnije skloniti se sa otvorenog prostora.

Najbolje je ući u neki zidani objekat. Ako vam kuća ili neka zgrada nije u blizini, dobro je ostati u zatvorenom automobilu.

 

Poluotvoreni prostori, poput nadstrešnica ili autobuskih stanica nisu dobar zaklon od groma. Ne treba stajati pored električnih stubova ni visokog drveća. Ako baš nemate gdje da se sklonite – čučnite!

Činjenica da je mališan u Pančevu stradao na kućnom pragu, pokazuje da na otvornom nema zaklona koji je sto posto siguran.

„Najbolje je pratiti vremensku prognozu i ako je za posle podne najavljeno neko nevreme, grmljavinske nepogode, u tom slučaju ne treba planirati aktivnosti koje možemo da odložimo, tako da možemo da budemo sigurni, odnosno blizu nekog zatvorenog objekta ili kuće u kojoj možemo da se sakrijemo“, objašnjava profesor Đurđević. Suprotno raširenom vjerovanju, sasvim je bezbjedno koristiti mobilni telefon dok grmi. Naravno, ako ste u zatvorenom prostoru. Međutim, trebalo bi da se klonite fiksnih telefona!

„U slučaju udara groma, ta energija može da prođe kroz vodove i stigne do slušalice. Tako da, ako ste u kući, slobodno koristite mobilni telefon u toku oluje. Nije dobro puniti mobilni telefon jer uređaj može biti oštećen“, napominje profesor Đurđević.

Gumena obuća se preporučuje naročito onima koji rade na otvorenom, u polju na primjer, jer ona predstavlja neki vid izolacije. Tako da, ukoliko se i „desi nešto strašno“, kako kaže dr Đurđević, posljedice će biti manje.

Naodne umotvorine koje se odnose na grmljavinu nisu naučno potkrepljene.

„Priča da grom ne može da udari dva puta na isto mesto nije tačna, kao ni priča da grom neće u koprive. Dešavalo se da u roku od dvadesetak sekundi grom nekoliko puta udari u isto mesto“, napominje profesor Đurđević za „RTS“.

Važno je imati na umu da na otvorenom nema apsolutno zaštićenog mjesta. Čak i kada se nalazite u okruženju visokih objekata, može da se desi da grom udari u mjesto koje nije najviša tačka.

Izvor: glassrpske.com / rts