Ruke u Doboju trljaju samo ugostitelji

DOBOJ – Samo se ugostitelji mogu pohvaliti da su u pet dana, koliko je trajao rukometni turnir u Doboju, nešto zaradili, dok se trgovci žale da im ova sportska manifestacija nije dovela kupce u radnje.

Na ulicama je bilo posjetilaca više nego inače, ali novac nisu bili spremni da potroše, osim na hranu i piće.

„Kada se turnir održavao nekada, to je ‘lomilo’, osjetilo se na svim nivoima, dolazili igrači, kupovali… Da se sada ne lažemo, kamo sreće da je to drugačije… Evo, tu je turnir, ali nijedne godine se ništa ne osjeti“, priča Savo Đurić, vlasnik butika u centru, koji neskromno kaže da ima najbolju radnju u gradu.

 

Ni ulični prodavci, kažu, nisu privukli kupce koji su zbog godišnjeg odmora „zalutali“ u Doboj.

„Što se tiče rukometaša, niko ne prilazi štandu“, priča Nikola Vukajlović, koji prodaje knjige, te dodaje da to što je prethodnih dana bila gužva u gradu ne znači da se može zaraditi koja marka više.

Bilans im, kažu trgovci, nisu popravili ni gastarbajteri, za koje tvrde da „imaju zmiju u džepu“.

„Za majicu od 15 KM mi traže povrat PDV-a. Ono što traže uglavnom nemam, oni hoće kič, krzno, šljokice, a ja to nemam, kod mene je uglavnom više sportska varijanta. Traže, recimo, nešto brendirano,  ali da nije ‘fake’, da nije lažnjak, tako da od njih nemam baš neke koristi“, priča radnica u jednom od butika u centru grada.

 

Popuste potencijalni kupci traže čak i u apotekama, a cjenjkaju se i kada kupuju knjigu.

„Čovjek je došao i kupio lijekove i preparate u iznosu od oko 50 KM i pitao je da li može da dobije popust na taj iznos“, navodi zaposlena u jednoj od ovdašnjih apoteka u kojoj je pazario gastarbajter.

 

„Knjiga je bila 20 KM, dao sam mu 15 odsto popusta, koliko smijem da dam na tu knjigu, prešao je preko puta, konsultovao se sa ženom, i žena je rekla da je to skupo, vratili su knjigu i otišli“, priča prodavac knjiga.

 

Nekada je za zemljake koji žive u inostranstvu moja roba bila badava, ali sada više nije, kaže Savo Đurić.

„Kada dođu, oni se zgražavaju, to je za njih skupo. Nije ovo za svakoga garderoba. Nemam ja taj ‘milje’…“, sa žaljenjem konstatuje Đurić, te dodaje da su ovog ljeta samo kafane pune.

 

Dok se trgovci žale, ugostitelji trljaju ruke, ali o tome ne žele javno da govore. U jedinom dobojskom hotelu navode da je primijetan priliv gostiju koji svoj godišnji odmor provode u rodnom kraju.

„Posebno za vrijeme turnira, kada se traži i soba više, i stolica više. Ja gledam njih kao sebe kada negdje otputujem, to su ljudi koji su na godišnjem odmoru i naravno treba sebi da priušte sve što ne mogu u toku radne godine tamo… Svi mi to radimo kada smo na godišnjim odmorima“, kazala je Miroslava Pandurević, direktor hotela „Park“.

Izvor: nezavisne.com   Autor: Sanja Čakarević