PROPAST DOBOJSKE PRIVREDE: Odustaju i turski investitori!

Privatizacija preduzeća u protekle dve decenije donela potpuni krah dobojskoj privredi. Nove gazde mahom rasprodavale imovinu. Radnici bez otpremnina i staža

 

POVLAČENjE turskog investitora i napuštanje Fabrike rafiniranog ulja „Bioil“ u Kotorskom, ugasilo je nadu meštana ovog naselja da će Turci nadomestiti prestanak rada Fabrike nameštaja „Enterijer“.

Bez posla je ostalo 60 zaposlenih, koji su radili u probnoj proizvodnji, a Kotoranima su Turci ostavili i strepnju da bi ih „zaboravljenih“ 20 tona heksana u slučaju curenja i zapaljenja moglo jednostavno spržiti!

Bojazan da će biti izigrani imaju i meštani Ševarlija, jer gotovo četiri godine „Benkos grupa“ iz dalekog Azerbejdžana gradi fabriku u tom mestu, šest kilometara udaljenom od Doboja, u bivšoj kasarni JNA.

Kada je u junu 2014. godine položen kamen temeljac najavljeno je da će gradnja trajati najviše 24 meseca, investitori su obećali ulaganje od 35 miliona maraka i zapošljavanje 300 radnika. Nova fabrika preuzela je brend na ovim prostorima nekad poznate Fabrike prehrambenih proizvoda i sokova „Bosanka“.

 

Inače, dve decenije privatizacije državnih preduzeća u RS do sada su donele potpunu propast dobojskoj privredi, a nekada poznata preduzeća više ne postoje.

Od dobro poznatih i uspešnih preduzeća, sada NIJE OSTALO NI IME i sva su redom ugašena, a to su:

1. „Frizer“,
2. „Ukras“,
3. „Zanatprom“,
4. „Krnjinput“,
5. „Modeks“,
6. „Radnik“,
7. „Omnikom“,
8. „Niskogradnja“
9. „Metalomomtaža“,
10. „Izbor“,
11. „ŽGP“,
12. „Mesopromet“,
13. RK „Beograd“,
14. „Dobojpromet“,
15. „Promet“,
16. „Šipad“,
17. „Prosvjeta“,
18. „Duvan“,
19. „Poljoremont“,
20. „Dobojprojekt“,
21. „Razvitak“,
22. „Enterijer“,
23. „Domark“.

Od nekadašnjih 12 zemljoradničkih zadruga ostala je i kako-tako radi jedino ZZ „Bosnakop“.

PROČITAJTE JOŠ – Doboj „dužan“ još 19 stanova!

Prestala je proizvodnja i u najpoznatijim dobojskim preduzećima „Trudbeniku“, Tvornici niskonaponske opreme, „Hemoproduktu“ i „Bosanki“.

 

Ostali su, ali sa novim, stranim gazdama, Rudnik lignita Stanari, Rudnik krečnjaka i oni se jedino mogu svrstati u grupu uspešnih.

Osim države, jer su preduzeća kupovana uglavnom za staru deviznu štednju, odnosno za papire, ceh privatizacije su platili i radnici u privatizovanim preduzećima. Od nekadašnjih, pre privatizacije 5.500 radnika, sada ih je ostalo, prema poslednjim zvaničnim podacima, manje od hiljadu. Veliki broj njih je samo formalno na birou rada, naravno, bez prethodnih otpremnina za izgubljeni posao. Oni u poznijim godinama nemaju ni dovoljno radnog staža za penzionisanje i prinuđeni su da čekaju 65 godina života, kako bi sa minimalnih 15 godina staža otišli u kakvu-takvu penziju.

AZERBEJDžAN TRAŽI NOVI ROK

ZA kašnjenje u gradnji fabrike investitor iz Azerbejdžana okrivio je poremećaj na tržištu nafte, od koje, kako su istakli, ta zemlja bazira svoju ekonomiju, pa i ulaganja.

Pravni zastupnik investitora Suad Suljić se nedavno sastao sa čelnicima Doboja u sklopu pregovora o nastavku gradnje fabrike i određivanju novih rokova za završetak.

Izvor: novosti.rs   Autor: Lj.Đurić