„Niska“ kamata u BiH novac tjera u EU?

Upravni odbor Centralne banke Bosne i Hercegovine podigao je sa minus 0,25 odsto na nulu kamatu na sredstva iznad obaveznih rezervi, međutim ta kamata u EU iznosi čak 1,5 odsto, tako da je u ovom trenutku bankama koje posluju u BiH daleko isplativije da višak novca drže van Bosne i Hercegovine.

Trenutno banke u Bosni i Hercegovini, iznad obaveznih rezervi, imaju malo manje od četiri milijarde maraka i zbog toga plaćaju kamatu od 0,25 odsto na ta sredstva, ali nakon odluke UO CB BiH da kamatu podigne na nula odsto, neće plaćati ništa. Istovremeno ta kamata kod Evropske centralne banke je 1,5 odsto, što znači da banke koje imaju višak iznad obaveznih rezervi po tom osnovu bi imale značajan prihod, u svakom slučaju veći nego u Bosni i Hercegovini.

Mišljenja stručnjaka u BiH po pitanju posljedica činjenice da je kamata u BiH na sredstva iznad obaveznih rezervi daleko niža su podijeljena. S jedne strane su oni koji kažu da je moguće da banke iznesu dio novca u EU, a s druge oni koji tvrde da do toga neće doći.

Ekonomista Saša Stevanović kaže da kada u uslovima slobodnog kretanja kapitala odstoji razlika u kamatnim stopama i ukoliko ne odstoji devizni rizik između dva ekonomska sistema kao što je BiH i EU, tendencija je da se novac kreće ka ekonomskom sistemu gdje je kamatna stopa veća.

„Ukoliko odstoji razlika između referentnih kamatnih stopa, gdje je danas moguće prekonoćni depozit držati po stopi od 1,5 odsto kao što je sad slučaj kod Evropske centralne banke i ukoliko je alternativa nula odsto, raste tendencija da novac napusti sistem u kojem je manji prinos. Najava rasta referentnih kamatnih stopa ECB-a u narednom periodu tu će tendenciju samo povećati. Po ovom osnovu možemo očekivati pad novčane mase u našem ekonomskom sistemu. Svjedočimo narativu i jasnim akcijama centralnih banaka širom svijeta koje na koordinisan način nastoje restriktivnim politikama tzv. monetarnim zatezanjem ukrotiti inflaciju i zato se može očekivati da novac bude skuplji i biće ga sve manje. Posljednji podaci ukazuju da ekonomski sistemi SAD, Kine, Njemačke, Francuske, Italije u apsolutnom iznosu smanjuju novčanu masu“, rekao je Stevanović.

Iako smo pokušali dobiti komentar od strane Centralne banke Bosne i Hercegovine u vezi sa kamatama iznad viškova obaveznih rezervi, na postavljena pitanja nisu odgovorili.

Kako nezvanično saznajemo, nije isključena mogućnost da vrlo brzo Upravni odbor CB BiH ponovo donese odluku i poveća kamatu na viškove iznad obaveznih rezervi i to sa nula na najmanje 0,25 ili 0,5 odsto s obzirom na to da je jaz između ove kamate u BiH i EU veliki.

Berislav Kutle, direktor Udruženja banaka Bosne i Hercegovine, kaže da će centralne banke promjenom EURIBOR-a moći ostvariti dodatne prihode, a bankama će biti troškovi svedeni na nulu pa će time i one imati dodatnu zaradu.

„Nije vjerovatno da banke iznose novac vani jer bi ga trebalo oročavati, a ročna struktura depozita je izuzetno niska u BiH. Teoretski bi banke trebalo da podižu kamate na domaće depozite koliko ih povećava ECB, ali to je u ovoj i prvoj polovici iduće godine teško očekivati“, rekao je Kutle.

Izvor: nezavisne.com