Minimalac u Srpskoj pojedu nameti

Minimalna plata u Crnoj Gori i Hrvatskoj veća je nego u Srpskoj, ali su opterećenja na najnižu platu u tim zemljama drastično manja od onih koje domaći poslodavci izdvajaju u Republici Srpskoj.

Uporedni podaci o iznosu najniže platu i nametima na njih pokazuju da domaći poslodavci moraju više novca da izdvajaju za poreze i doprinose na najnižu platu od kolega u Crnoj Gori i Hrvatskoj.

Vlada Srpske je uprkos protivljenju poslovne zajednice sredinom maja odlučila iznenada da poveća najnižu platu na 650 maraka. To je u evrima 332,33 neto, odnosno 480,61 evro u bruto iznosu. Dakle, poslodavci u RS samo po osnovu nameta na najnižu platu treba da izdvoje 148,22 evra.

Minimalac u Crnoj Gori veći je za 118 evra nego u RS i iznosi 450 evra, ali su opterećenja na taj iznos manja od onih koja plaćaju domaći poslodavci.

U Ministarstvu finansija Crne Gore rekli su našem listu da minimalna zarada od 1. januara iznosi 450 evra neto, odnosno 568 evra bruto.

– Poresko opterećenje na tu platu iznosi 20,8 odsto. Smanjenje poreskog opterećenja na zarade i povećanje minimalne zarade omogućeno je setom zakona koji su usvojeni u decembru. Na osnovu tih akata minimalac je povećan sa 250 na 450 evra u neto iznosu. Do stupanja na snagu tih izmjena, poresko opterećenje iznosilo je 39 odsto za sve nivoe zarada – kazali su “Glasu Srpske” u Ministarstvu finansija Crne Gore.

Vlada Hrvatske je krajem prošle godine donijela odluku o iznosu najniže plate za ovu godinu. Prema toj odluci, najniža neto plata je 481,37, odnosno bruto 601,72 evra.

Predsjednik Unije udruženja poslodavaca RS Saša Trivić rekao je da poslodavci u Srpskoj na najnižu platu od 650 KM treba da isplate i minuli rad, topli obrok i prevoz radniku, kao i obaveze prema državi za poreze i doprinose.

– Tako da sve na kraju dođe oko 1.000 maraka. Odnosno opterećenja i ostali troškovi kod nas iznose oko 50 odsto, a u Crnoj Gori i Hrvatskoj nešto više od 20 odsto – rekao je Trivić.

Naglasio je da se u Srpskoj gubi smisao poreza na plate, s obzirom na to da veliki broj poslodavaca zloupotrebljava najnižu platu.

– Država se bori protiv sive ekonomije podizanjem najniže plate, što nikako nije dobro – rekao je Trivić.

U drugom entitetu, odnosno FBiH, krajem prošle godine donesena je odluka o iznosu najniže plate i nakon toga nije bilo promjena. 

– Najniža neto plata za ovu godinu je 277,63 evra neto, koja preračunata u bruto iznosi 422,31 evro . kazali su u Poreskoj upravi Federacije.

U Poreskoj upravi Republike Srbije objasnili su da se minimalna zarada određuje na osnovu minimalne cijene rada, vremena provedenog na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade.

– U našoj zemlji se minimalna cena rada utvrđuje po radnom času bez poreza i doprinosa, za kalendarsku godinu najkasnije do 15. septembra tekuće godine, a primenjuje se od 1. januara naredne godine. Od 1. januara ove godine nova minimalna cena rada bez poreza i doprinosa iznosi 201,22 dinara, odnosno 1,67 evra neto po radnom času – kazali su “Glasu” u Poreskoj upravi Srbije.

Iz Unije udruženja poslodavaca Srbije pojasnili su da, s obzirom na to da svaki mjesec ima različit broj radnih dana, te kada se uzme u obzir iznos neoporezivog dela zarade koji iznosi 158,27 evra, prosječno isplaćena plata u maju iznosi 291,70 evra neto, odnosno 393,44 evra bruto.

Slovenija od svih zemljama regiona ima najveću najnižu platu, ali i najveća opterećenja. Odnosno, u toj zemlji minimalna neto plata iznosi 750 evra, odnosno 1.074 evra bruto.

Podsticaji

Saša Trivić je rekao da Srpska ima Zakon o podsticajima za rast plata koji će samo trenutno dati rezultat.

– Međutim, taj pozitivni efekt mogao bi biti izgubljen u narednom periodu. Riječ je o kratkom periodu za koji se daje podrška za rast plata – rekao je Trivić.

Izvor: glassrpske.com