Kako stres goji

Radi, jedi, spavaj, pa opet – tako otprilike izgledaju dani prosečne odrasle osobe, što zaista može da bude i jeste stresno.

Prema nekim istraživanjima, četvoro od petoro odraslih ljudi je tokom prosečne nedelje pod stresom, a povišen nivo stresa doprinosi nagomilavanju masti oko organa i na stomaku.

I to nije jedini način na koji stres doprinosi gojenju. Nutricionistkinja Kim Pirson objašnjava kako stres goji i kako da rešite taj problem.

Taloženje masti

Stres znači povećan nivo hormona stresa, kortizola, koji doprinosi skladištenju masti, posebno na stomaku. Stres takođe smanjuje oksidaciju masti, procesa koji omogućava sagorevanje masti za energiju. To znači da uopšte ne morate da jedete više da biste se ugojili kada ste pod stresom…

Da biste to sprečili, preduzimite korake oslobađanja od stresa poput dubokog disanja, kratkih šetnji ili drugih tehnika opuštanja.

Usporen metabolizam

Stres usporava metabolizam, posebno kod žena. Jedna studija je pokazala da u proseku, žena pod stresom sagoreva 100 kalorija manje dnevno, u odnosu na one koje nisu pod stresom. Jasno je da to manje sagorevanje kalorija vremenom dovodi do gomilanja viška kilograma…

Održite metabolizam brzim obrocima na bazi zdravih proteina, dovoljno spavajte i redovno vežbajte.

Emocionalno prejedanje

Promenljiv nivo hormona u periodima kada smo pod stresom uzrok je nervoze, što neretko rezultira prejedanjem – o kojem se često govori kao o emocionalnom prejedanju. U tim trenucima, posežemo za grickalicama i hranom kao sredstvu koje će nam ublažiti stres.

Da ne bi došlo do toga, pre nego što navalite na hranu i grickalice, zastanite na trenutak i zapitajte se da li ste zaista gladni ili posežete za hranom samo da skrenete misli sa problema i stresa.

Želja za brzom hranom

Zbog povišenog nivoa adrenalina u trenucima stresa, telo potiskuje funkcije koje smatra manje važnim – poput reproduktivnih, imunih i digestivnih funkcija. Povišen nivo kortizola takođe može da uzrokuje želju za brzom hranom i grickalicama punim šećera i masti.

Da ne biste popustili pre iskušenjem, najbolje je da kuhinju očistite od takvih namirnica, te da vam pri ruci budu neke zdravije opcije, poput orašastog voća, kuvanih jaja, povrća…

Brzo jedenje

Višak energije, tj. nervoza u kombinaciji sa stresom dovodi do toga da jedete brzo. Možda mislite da ćete tako uštedeti vreme, ali time što ne žvaćete hranu dobro, telu je teže da je svari, pa se javljaju problemi sa varenjem. Osim toga, što brže jedete, to su manje šanse da telo na vreme prepozna signal da ste puni, što znači da ćete pojesti mnogo više hrane nego što vam je zapravo potrebno.

Rešenje je u tome da izdvojite određeno vreme za obrok, da jedete polako i da dobro žvaćete. Ako ste u žurbi, u tanjir stavite manju porciju i sačekajte barem pola sata nakon toga da vidite da li ste zaista još gladni.

Preskakanje obroka

Preskakanje obroka možda deluje kao najbolja opcija kada je telo „preplavljeno“ adrenalinom, ali to kasnije dovodi do prejedanja ili do posezanja za brzom hranom kako biste utolili glad.

Unapred isplanirajte šta ćete jesti tokom dana, to će vam pomoći da se držite plana ishrane, čak i kada ste pod stresom. Najbolje je i da unapred spremate obroke jer su tako manje šanse i da jedete brzu hranu.

Manje sna

Stres ponekad ne dozvoljava ni da se odmorimo i naspavamo, a nedostatak sna usporava metabolizam. Takođe, kada ste nenaspavani onda ste i umorni, a tada su veće šanse da jedete brzu hranu i slatkiše, kako biste na brzinu podigli energiju.

Pokušajte da nađete nešto što vas opušta pred spavanje – čitanje, slušanje muzike, meditiranje… Držite se striktnog rasporeda leganja u krevet i ne nosite telefonsa sobom. Poslednji obrok pojedite najmanje dva sata pre odlaska u krevet i izbegavajte ugljene hidrate jer utiču na nivo šećera u krvi.

Izvor; mondo.ba