FILMSKO SPASAVANJE ŽIVOTA U INSTITUTU „DEDINJE”: Bivši direktor dobojske bolnice prebačen helikopterom – intervencija trajala pet i po sati

STRUČNjACI Instituta za kardiovaskularne bolesti ,,Dedinje” prošlonedeljnom brzom reakcijom spasli su život prim. dr Dušku Panzaloviću, hirurgu i bivšem direktoru bolnice u Doboju.

Dr Panzalović je iz Kliničkog centra u Banjaluci, gde je lečen zbog višestrukih napada smrtonosne ventrikularne tahikardije, helikopterom transportovan u Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, gde je urađena kateterska ablacija ventrikularne tahikardije, odnosno odstranjivanje bolesnog dela srčanog mišića leve komore. Tom prilikom tretirano je devet spornih mesta na srcu, zbog kojih su nastajale tahikardije. Intervencija je trajala pet i po sati i protekla je bez komplikacija. Pacijent je danas oporavljen otpušten na kućno lečenje.

– Usled napada ventrikularne tahikardije, kod našeg pacijenta je bio prisutan veliki broj elektrošokova iz ugrađenog kardioverter defibrilatora. Tom prilikom uradili smo katetersku ablaciju, odnosno tehniku kojom se odstranjuju srčane aritmije. Ablaciju smo izveli pomoću specijalnog CARTO 3D maping sistema, koji omogućava vizuelizaciju srca, i olakšavaju lekaru da uspostavi preciznu dijagnozu i omogući adekvatno lečenje poremećaja ritma, na mestu gde on nastaje. CARTO 3D maping sistema predstavlja najsavremeniju tehnologiju koja, trenutno, postoji u lečenju ove bolesti. Mi u „Dedinju“ godišnje uradimo oko 50 ovakvih intervencija, pri čemu, najčešće, pacijenti kod nas dođu u već stabilnom stanju. U ovom slučaju, pacijent je stigao u stanju tahikardije, odmah na bolničkom prijemu, primenjeni su spoljni elektrošokovi. Pritom, pacijent je imao ugrađen kardioverter defibrilator, koji je emitovao elektrošokove, ali oni nisu mogli da zaustave neprekidne tahikardije, koje mi stručno nazivamo električnom olujom. Na sreću, našeg pacijenta danas otpuštamo kući, uz odgovarajuću propisanu terapiju za njegovu osnovnu bolest – kazao je elektrofiziolog dr Velibor Ristić, pomoćnik upravnika klinike za kardiologiju Instituta „Dedinje“.

Dr Ristić objašnjava da je ventrikularna tahikardija poremećaj koji je veoma opasan, jer srce kuca toliko brzo da ponekad ne može da dobije dovoljno krvi. Pritom, ona može da preraste i u ventrikularnu fibrilaciju – potencijalno smrtonosan nepravilan srčani ritam. Najčešći uzroci su srčani udar, prethodna operacija na srcu, insuficijencija i trauma srca, upotreba nedozvoljenih lekova, urođene srčane mane, hemijske abnormalnosti u krvi i preterana aktivnost štitne žlezde, dok simptomi, kako kaže dr Ristić, mogu biti lupanje srca, ubrzan srčani ritam, kriza svesti, najava pada u nesvest, zanošenje, kratak dah, bol u grudima, znojenje…

– Zahvaljujem se Republici Srpskoj na brzini, efikasnosti i načinu na koji sam u rekordnom vremenskom roku prebačen iz UKC Republika Srpska u Banjaluci, gde, nesporno, postoje odlični uslovi za lečenje pacijenata. Lekarski tim Republike Srpske  je učinio sve da mi u tom momentu pomogne. Međutim, pošto se radilo o teškom poremećaju srčanog ritma, situacija je nalagala da moram doći u ustanovu vrhunskog ranga, kakav je Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, sa čim sam se, bez zadrške, odmah složio. Znam da je to ustanova sa tradicijom  i velikim iskustvom, odličnim stručnjacima. Sve je funkcionisalo prefektno, od prijema, smeštaja i ostalih medicinskih postupaka. Zahvaljujem se celokupnom timu koji je rešio ovaj moj, nimalo jednostavan zdravstveni problem. Hvala vam na brizi i podršci, bez ijednog pitanja ko sam i odakle sam. Oduševila me je posvećenost i energija tima na čelu sa dr Ristićem, ulila mi je sigurnost, te nisam imao nikakve sumnje u njihov rad i znanje. Svestan sam da je u pitanju bila opsežna intervencija i da mi treba vremena da se kondiciono oporavim. Ono što je najvažnije je da se trenutno osećam odlično, srčani ritam mi je stabilan, a to je u ovom momentu najbitnije. Očekujem da ću se ubrzo vratiti svom poslu i to će mi biti najveća satisfakcija. Posebno sam impresioniran energijom prof. dr Bojića, njegovoj posvećenosti pacijentima i svim zaposlenim. Žao mi je što Institut „Dedinje“ nema svoj heliodrom, pa vam od sveg srca želim ostvarenje te ideje, na dobro, pre svega pacijenata – kazao je dr Panzalović, koji se, nakon nekoliko provedenih dana u bolnici, osvrnuo i na rad medicinskih sestara Instituta „Dedinje“.

– Velika je stvar što u Institutu imate vrhunski obučene sestre koje znaju svoj posao, koje su brižne i posvećene – kazao je on.

Izvor: novosti.rs