Dašak kineske kulture u dobojskim školama

DOBOJ – Četkica, odnosno kist, mastionica, mastilo i rižin papir, četiri alata kineske kaligrafije, našli su se pred dobojskim srednjoškolcima, kojima su profesori sa banjalučkog Konfucijevog instituta približili ovu umjetnost.

„Ja se inače bavim slikanjem i kreativnim radom i ovo je zaista zanimljiva tema, nisam se nikada susretala sa kaligrafijom i sa kineskim jezikom, ali što da ne? Da nešto novo naučimo kada već imamo priliku u našoj školi“, kazala je Valentina Stojanović, maturantkinja Tehničke škole.

Kineska kaligrafija ima zaista dugu istoriju, kaže Fang Đing, profesorka kineskog jezika na Konfucijevom institutu u Banjaluci, koja je preciznim potezima kistom pisala slova na papiru.

„Specifična je i po tome što se zapravo razlikuju stilovi pisanja kineske kaligrafije, imamo mnogo stilova i mnogo pečata, zapravo kako zovemo te stilove pisanja. Ona je praktično utkana u samu kinesku kulturu i predstavlja neki njen integralni dio kroz cijelu istoriju. Zapravo, tokom trajanja cijele civilizacije kineska kaligrafija je bila tu da izrazi sve kroz šta su Kinezi prolazili“, pojasnila je Đing.

Na radionicu kineske kaligrafije došla je i Marina Nedeljković, maturantkinja Gimnazije „Jovan Dučić“, ali da bi se raspitala o nečem drugom.

„Došla sam prvenstveno zbog fakulteta. Čula sam da je otvoren novi smjer, inače me zanimaju jezici i razmišljam da upišem to ako dobro prođe prezentacija. Kineski jezik me zanima zato što je nešto novo na našim prostorima i što se ne sreće često. Generalno je interesantan jezik sam po sebi, njihova kultura i oni kao narod. Kratko sam učila kineski, a sada kada sam čula da mogu da to studiram, tome se baš radujem“, priča Nedeljkovićeva.

Luka Vidić, maturant Ekonomske škole, takođe je pohađao kurs kineskog, ali na naše pitanje da li bi se usudio da studira taj jezik, iskreno odgovara:

„Poprilično je to veliki izazov, nisam još usavršio dobro kineski, tako da ne vjerujem da ću moći. I dalje sam početnik, nisam dovoljno sposoban, nemam dovoljno tog znanja da se mogu nazvati dobrim u tome, trebalo bi još da učim. Elementarne stvari znam, ali da mogu ući u razgovore, ne, to definitivno. Nisam na tom nivou“, rekao je Vidić.

Od prošle jeseni kineski jezik se može izučavati na Filološkom fakultetu u Banjaluci, dostupno je 30 mjesta, a za posao u struci nakon završetka školovanja, poručuju iz ove visokoškolske ustanove, budući studenti ne treba da brinu.

„Ono što mi imamo na našoj katedri jeste taj interdisciplinarni program, gdje nije samo jezik, učimo dosta o savremenoj kulturi, o turizmu, arhitekturi, književnosti, naravno kao prirodan slijed toga, gdje vam se zapravo otvara mogućnost da radite u mnogo većem broju sektora nego što je samo nastava ili prevodilaštvo“, izjavila je Anja Mudrenović, asistentkinja na Studijskom programu sinologije na banjalučkom Filološkom fakultetu.

Izvor: nezavisne.com / Autor: Sanja Čakarević