BEOGRAĐANI POLUDELI ZA OVIM STANOVIMA: Prodaju se „k’o besni“, kad čujete CENU kvadrata – nećete moći da verujete!

Nova elita spremna je da plati enormnu cenu kvadrata, jer je postala stvar „prestiža“ da posedujete nekretninu u određenim delovima grada.

Da pandemija korona virusa nekima ne može ništa dokazuju cene nekretnina u nekim elitnim naseljima u Beogradu gde su bogati kupci spremni da daju i 10.000 evra za kvadrat, što je suma za koju se u nekim delovima Srbije može kupiti i pristojan jednosoban stan.

Podaci Republičkog geodetskog zavoda pokazali su da je najskuplji kvadrat prodat za 9.632 evra i to u Beogradu na vodi. Ono što je uočljivo je i to da, iako u 2020. godini cena gradnje nije porasla, došlo je do skoka cene cena kvadrata i to na “prestižnim” lokacijama jer ih nema u izobilju, a tražnja je velika. Zbog toga se investitori utrkuju za zemljištem u ovim luksuznim zonama, koje je dostiglo vrednost i preko 1.000 evra po kvadratu, što značajno uvećava i tržišnu vrednost stana.

Dokaz da je lokacija ključni faktor za određivanje vrednosti nekretnina pokazuje i to što su i stanovi u starogradnji, koji se nalaze u luks zoni, na ceni i da je i za njih kupac spreman da izdvoji velike pare.

---

MOŽDA ĆE VAS ZANIMATI

• REKORDER U BEOGRADU |01.03.2021.OVO JE NAJSKUPLJI STAN U BEOGRADU! Nalazi se u Strahinjića Bana, ima preko 400 kvadrata, a cena – za padanje u nesvest!

---

Da je to tako pokazuje i stan sa opštine Stari grad, gde je u ulici Kralja Petra, kvadrat prošle godine plaćen 4.452 evra. Pošto takvih starih stanova nema mnogo, izvesno je da će investitori tragati za zemljištem kako bi izgradili nove, koji su po pravilu i luksuzno opremljeni i traže se više nego što se grade, pa im je to pun pogodak za dobru zaradu.

Nije stvar toliko u lokaciji, važan je i „prestiž“

Investitori navode i da cenu uvećavaju samiimućniji klijenti kojima je stvar prestiža da kupe nekretninu u elitnim zonama.

„To praktično znači da je neka nova elitaspremna da plati enormnu cenu kvadrata u Beogradu na vodi, jer je to postala stvar “prestiža” da tamo posedujete nekretninu. Investitori to koriste, pa i “prestiž”uračunavaju u kvadrat, a taj prestiž podrazumeva i kvalitetnu gradnju, ali i luksuznu opremu stanova, prvoklasnim i uvoznim materijalima, poput podova, keramike, stolarije. Naravno, pored Beograda na vodi i dalje su primamljivije nekretnine naDedinju, Senjaku, Starom Gradu, Vračaru, ali je i tamo sve manje zemljišta pa je gotovo izvesno da ako potražnja bude kao prošle godine, kvadrati će na ovim lokacijama poskupeti“, objašnjava jedan veliki investitor iz Beograda.

---

MOŽDA ĆE VAS ZANIMATI

• ZA PLIĆI DŽEP |22.02.2021.OVAKVI STANOVI SU SVE POPULARNIJI! Koštaju samo 10.000 evra, lokacija – centar grada, ima samo jedna „CAKA“3

---

On dodaje da dodatni razlog da će cene kvadrata na tim elitnim lokacijma, ali i drugim, “skočiti” jer je građevinski materijal poskupeo.

„Ta poskupljenja nisu mala jer je gvožđe poskupelo 40 posto, armaturna mreža isto toliko, a povećane su i cene čeličnih limova, termoizolacionih materijala i stolarije za 20 posto. Zbog toga su u februaru već zabeležene neke korekcije naviše za stanove u izgradnji u elitnim naseljima, koje su u proseku veće od pet do deset odsto jer investitori svoje troškove prevaljuju na kupce. Beograd na vodi je drastičan primer gde u februaru cena kvadrata se kretala između9.800 i 10.000 evra po kvadratu„, navodi on.

Goran Rodić, iz Građevinske komore Srbije, ne negira da poskupljenje građevinskog materijala može da utiče na skok cena kvadrata, ali napominje da konačnu reč ipak daje tržište.

„Stan je tržišna kategorija i vlada zahtev ponude i potražnje. Nismo mi skupi proizvođači već su skupe dažbine, posebno građevinsko zemljište, hiljadu taksi, projekat. Primera radi na najluksuznijim lokacijama u Beogradu cena zemljišta po kvadratu može da bude i veća od 1.000 evra, što onda normalno uvećava i tržišnu vrednost stana jer su ulaganja investitora veća. Pored toga tu je i veća tražnja od ponude za stanovima pa su i zarade investitora na luksuznim lokacijama veće“, objašnjava Rodić.

(Mondo/Blic)