Herpes zoster i nije toliko redak, pa je utoliko neshvatljivije zašto se često leči neodgovarajućim dozama leka.
Foto: Guliver/Getty images/Thinkstock
Bolovi, svrab i peckanje kože najčešći su simptomi koji prethode pojavi herpes zostera. Ovakve nelagodnosti se javljaju na delu kože gde će se kasnije pojaviti kožne promene, odnosno herpes zoster.
Ova virusna infekcija pogađa osobe sa oslabljenim imunitetom, kao i one u poodmaklim godinama.
Doktor Aleksandra Radovanović Spurnić iz Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije, u intervjuu za „Novosti“, kaže da je za lečenje herpes zostera potrebna neuobičajeno velika doza tableta antivirusnog leka aciklovira i da bi pacijenti sa herpes zosterom trebalo da se upućuju na specijalistički pregled kod infektologa a ne kod dermatologa.
„Terapija herpes zostera podrazumeva da pacijent dnevno popije 20 tableta iz pet puta. Dermatolozi obično propisuju mnogo manje tableta. Lek nije jeftin, ali se na preporuku infektologa izdaje o trošku zdravstvenog osiguranja.“
Kako dolazi do infekcije herpes zosterom?
Herpes zoster kod dece ili mladih obično se dešava među onim mališanima koji su preležali varičelu pre 18. meseca života. Inače, najbezbednije godine za varičelu su od treće do sedme, jer je tada klinička slika najblaža a komplikacije su retke.
„Virusom varičela zoster najveći broj ljudi inficira se u detinjstvu. Tada se virusna infekcija manifestuje pojavom ospi po čitavom telu i klinička slika je uglavnom blaga. Ova bolest se naziva varičela ili ovčije boginje. Kada se varičela preleži, virus se trajno nastanjuje u organizmu u dorzalnim korenovima kičmene moždine. Ukoliko dođe do pada imuniteta usled bolesti, traume, stresa, primene hemioterapije ili starosti, virus se ponovo aktivira i izaziva pojavu herpes zostera. Pacijenti koji imaju herpes zoster zarazni su samo za one koji nisu bolovali od varičele.“
Da li se dijagnoza jednostavno postavlja ili su potrebne složene analize?
„Kao i u slučaju varičele, dovoljna je samo klinička slika. Karakteristične su promene na koži koje se najčešće javljaju na jednoj od bočnih strana trupa, mada, osim trupa, mogu da se jave i na glavi, licu i ekstremitetima. Pre kožnih promena pacijent ima osećaj bola, pečenja ili svraba na mestu gde će ospa da izbije. To može da traje od dva do četiri dana. Posle toga dolazi do pojave ospi, odnosno pojavljuje se crvenilo, a zatim vodene bubuljice – mehurići koji su grozdasto raspoređeni na crvenim ostrvcima na delu kože koju inerviše nerv kojim ‘putuje’ virus.“
Koje su moguće komplikacije?
„Sama bolest se uspešno leči odgovarajućom terapijom. Međutim, dešava se da dođe do bakterijske superinfekcije promena na koži, zbog čega u terapiju moraju da se uključe i antibiotici. Zato je važno da pacijenti koji imaju herpes zoster redovno peru kožu vodom i sapunom, da nose isključivo čistu pamučnu garderobu i da češće menjaju posteljinu. Može doći i do ispoljavanja virusa na očnom nervu, što je obično komlikovanije stanje od promena na koži. Ipak, najčešća komlikacija su bolovi koji mogu da traju i šest meseci, pa i do godinu dana posle povlačenja kožnih promena. U terapiju se u tom slučaju uključuju i lekovi protiv bolova, kao i vitamin B.“
Šta ako se neko u zrelim ili poznim godinama prvi put inficira virusom varičela zoster?
„Odrasli oboleli od varičele obično imaju težu kliničku sliku, a najčešća komplikacija je varičelozna upala pluća. Nju po pravilu dobijaju pušači, a česta je i kod trudnica. Varičela može da se preleži samo jednom u životu, a herpes zoster više puta. Dakle, sve zavisi od imuniteta. Nije retkost da se herpes zoster pojavi kod ljudi koji imaju neku neotkrivenu hroničnu bolest.“
Znači da ne postoji mogućnost da se bolest ne prepozna?
„Postoji i diseminovana forma herpes zostera. To znači da je virus iz nerava ponovo prodro u krv. U tom slučaju klinička slika herpes zostera je slična kao i u slučaju varičele, pa se može pomisliti da je pacijent ponovo dobio ovčije boginje. U ređim slučajevima, kada pacijent ne zna da li je već preležao ovčije boginje, kliničkim pregledom je nemoguće da se utvrdi da li je reč o diseminovanoj formi herpes zostera ili varičeli, i tada nam pomaže analiza krvi na antitela varičela zoster virusa, odnosno serološke analize. Diseminovana forma herpes zostera može da dovede i do ozbiljnih zdravstvenih problema, kao što je upala mozga. Od ove naknadne forme ispoljavanja virusa pate starije osobe sa veoma oslabljenim imunitetom, što može da uzrokuje i hemioterapija.“
Po čemu se herpes simpleks razlikuje od herpes zostera
Herpes simpleks virus tipa 1 uzročnik je promena na licu i u usnoj duplji, odnosno u predelu „iznad struka“. Najčešće se manifestuje kao labijalni herpes, odnosno „groznica“. Herpes simpleks virus tipa 2 izazivač je oboljenja koje se javlja u predelu genitalija – genitalni herpes, tj. „ispod struka“. Herpeks simpleksom tipa 1 takođe se inficiramo u detinjstvu i obično je ta prva infekcija neprimetna, ali može doći i do blaže upale desni. Herpes simpleks tipa 2 je seksualno prenosiva bolest.
